Politička grupacija Demokratski front, sastavljena od parlamentarnih partija različitih ideologija, poznata po tome što odbija učešće u radu Parlamenta i političku borbu provodi na ulici među narodom, pripremila je svoj „Program 595+ mera“, koji je u međuvremenu porastao na 707 mjera.
U „Programu“ upada u oči izuzetno dobra i iscrpna dijagnoza stanja: korupcija, nepotizam, klijentelizam i monopole dominiraju u svim društvenim i političkim segmentima.
Organizovani kriminal doseže do vrha vlasti, a institucionalna borba protiv njega je nedovoljna i selektivna. Društvo je izrazito podeljeno po etničkoj, nacionalnoj i religijskoj posebnosti, različito se doživljavaju državni simboli, a režim to koristi potencirajući podele.
U „Programu“ se konstatuje da je Crna Gora na ivici bankrotstva i pred dužničkim ropstvom, glavni makroekonomski indikatori su negativni, a socijalna situacija krajnje loša, prihodi budžeta ne mogu da servisiraju ni osnovne potrebe i tekuću potrošnju, a država se ubrzano zadužuje.
U domenu aktuelne fiskalne politike, glavni rizici su rast javnog duga i moguće aktiviranje državnih garancija koje su selektivno pokrivale projekte (čak i privatne), koji ni na koji način ne mogu redovno da servisiraju dugove, niti da povrate uložena sredstva.
Posebno brinu višegodišnji budžetski deficit i rast budžetske i javne potrošnje, a sa druge strane sve veća nelikvidnost privrede. Sa stanovišta tako ustrojenih javnih finansija, penzijski i zdravstveni sistem su neodrživi, obrazovanje je degradirano, ulaganja u nauku su minimalna.
Stanje u ekonomskim odnosima sa inostranstvom i konkurentnosti crnogorske privrede, ogledaju se u niskom izvozu, koji ne može da pokrije ni 15 odsto uvoza, i u visokoj zavisnosti ekonomije od priliva stranog kapitala.
Kada je reč o pregovorima sa Evropskom unijom, kvalitet i dinamika integracija nisu posledica suštinskih reformi u Crnoj Gori, nego stanja u Evropskoj uniji i regionu, kao i specifičnih geopolitičkih interesa.
Iz svega toga je jasno da dosadašnje i aktuelne aktivnosti Vlade Crne Gore u okviru liberalnog ekonomskog modela ne garantuju dinamičan dugoročni održiv rast, neophodan za saniranje do sada načinjene štete, da bi se nadoknadilo propušteno u poslednjih nekoliko decenija.
Stoga, Demokratski forum u svom „Programu 595+ mera“ nudi preispitivanje odgovornosti za učinjeno, što bi dovelo do temeljne promene i stvaranja nove prave vrednosti, a društvo učinilo radnim, umnim, bogatim i solidarnim.
„Program“ je prilično obiman i konzistentan, do sada je identifikovao 707 mera neophodnih za sanaciju dosadašnje načinjene tranzicione štete, ali je i otvoren za dalje proširivanje osluškujući potrebe najvećeg broja crnogorskih građana, koji su i najveće žrtve dosadašnje „tranzicije“.
„Program“ zagovara ekspertsku Vladu, što jasno ukazuje na političku odgovornost te grupacije, u shvatanju ovoga trenutka koji iziskuje profesionalizaciju, a ne politizaciju upravljanja državom.
Demokratski forum ima jasnu sliku potrebe stvaranja nove parlamentarne većine, posvećene demokratizaciji i slobodnom tržištu, ne izbegavajući evroatlantske integracije, u okvirima zaštite javnog interesa iskazanog na referendumu.
Crnoj Gori su neophodni korenite ekonomske reforme, promena ekonomske ideologije, dugoročno održiva tržišna ekonomija, strukturne promene, aktivna industrijska politika, otklanjanje ograničenja, preispitivanje loših ugovora, novi sistem regulacije i nadzora, dinamičan privredni rast, uravnotežena javna potrošnja, realno punjenje i raspodela budžeta, stimulativan poslovni ambijent, značajno učešće nauke, rad zasnovan na znanju, inicirano i podržano preduzetništvo, profitabilna nova radna mesta.
Na početku, „Program“ definiše 11 osnovnih mera koje moraju da obezbede diskontinuitet, radikalan prekid dosadašnje politike i osnove za promenu ekonomskog modela, raskid sa liberalnom ekonomijom i uspostavljanje čvršće državne intervencije u zaštiti javnog interesa, odnosno interesa svih građana.
Kroz institucionalno uspostavljanje „Holdinga za razvoj“, „Razvojne banke“, „Agrobanke“, sa profesionalnim, a ne političkim upravljanjem, pokrenuo bi se veliki investicioni ciklus, koji bi u naredne 4 godine omogućio otvaranje preko 20.000 novih radnih mesta, što je izuzetno visok broj za zemlju sa oko 600.000 stanovnika i sa preko 20 odsto nezaposlenih.
Taj „Program“ predviđa da se kroz pravni okvir osigura da država ostvari i zadrži većinsko vlasništvo nad javnim dobrima: saobraćajnoj infrastrukturi, vodoizvorištima, kanalizacionim, telekomunikacionim i električnim mrežama i energetskim subjektima.
Gledajući šire, taj „Program“ je potpuno autentičan, imajući u vidu sve eks-jugoslovenske državne tvorevine u poslednjih dvadesetak godina, i pruža kompletno nov pristup rešavanju tranzicionih problema kroz radikalan raskid sa liberalnom ekonomijom, stvarajući osnove za uspostavljanje socijalno odgovorne države, poput skandinavskih. Sve države nastale raspadom Jugoslavije tražile su svoju budućnost isključivo u liberalnoj ekonomiji.
Doduše, praksa nije pokazala doslednost primene tog tipa ekonomije, a rezultati nisu bili ni blizu zagovaranih i očekivanih izlaskom iz Jugoslavije. Liberalna ekonomija je služila uglavnom kao alibi za obezvređivanje državnog kapitala (državna i podržavljena društvena imovina) i za lošu i kriminalizovanu privatizaciju, koja nije dovela do brze reindustrijalizacije i mogućnosti zapošljavanja, nego uglavnom do zloupotrebe građevinskog zemljišta.
Imajući u vidu odličnu dijagnozu stanja i izvanredne predloge mera, smatram da je „Program 595+ mera“ Demokratskog foruma dobra osnova oko koje se može stvoriti kritična masa glasača, dovoljna za neophodne radikalne promene.