Posle još jedne neuspele Skupštine Fudbalskog kluba Partizan, gotovo da nema navijača koji nije doživeo „transfer blama“ zbog igranke u Zemunelu.
Bivše legende kluba su uglavnom zanemele i malo ko je bio spreman da komentariše zbivanja na Skupštini. Jedan od retkih je Milivoje Ćirković, čovek koji je uveo Partizan u Ligu šampiona 2003. godine, a čije je reagovanje objavljeno pod naslovom „Stidim se ovakvog Partizana“.
I legenda i niko i ništa
Legenda Partizana Zvonko Živković izjavio je za Sputnjik da postoji „milion razloga zašto Skupština kluba nije održana“, ali da on ne bi ulazio ni u jedan. Na pitanje kako se posle neuspele Skupštine osećao kao legenda Partizana, Živković je odgovorio:
„Sigurno se nisam dobro osećao. A što se tiče odnosa u klubu, nekada ste legenda, a nekada ste, za neke koji su nepoznati, niko i ništa“, kaže Živković.
U javnosti i među navijačima postoji teza da dva kandidata za predsednika Partizana predvode dve struje — Milorad Vučelić — političku, a Nenad Bjeković — sportsku. Dr Nele Karajlić, bivši član uprave FK Partizan, kaže da je teza da ne treba mešati politiku u sport glupost, jer svaka firma mora da ima svoju politiku.
„Po meni je potpuno efemerno koja će struja dobiti jer obe su jednako pogibeljne za Partizan ukoliko neće da urade ono što ja tvrdim da mora da se uradi, a to je da se iz korena promeni organizacija, da se krene od Statuta, odnosno ustava kluba i da se određene funkcije subordiniraju između sebe na osnovu pune odgovornosti, uključujući i krivičnu odgovornost, jer toga danas nema. Danas ako neki funkcioner ojadi klub on za to nije krivično odgovoran“, kaže Nele za Sputnjik.
Hoće li biti stečaja?
Njegova ideja dolaskom u upravu bila je da pokuša da napravi jedan ozbiljniji rez u smislu da se napravi jači Statut jer tu leži sva nevolja fudbala danas, pošto su organizacije poput Partizana i Crvene Zvezde u suštini grupe građana u kojima niko ne deli između sebe nikakvu odgovornost i „otuda je ta agonija sve dublja i dublja“.
„I jedan i drugi klub mogu ovako da žive beskonačno pošto je broj navijača veliki, pa će se uvek naći neki entuzijasta ili neka budala, ili neki čovek dobrih ili zlih namera da pokuša da preuzme klub, ali bez ozbiljnog reza praktično je nemoguće napraviti boljitak. Ovo će ići sve dalje i dalje, a moguće je da oba kluba nestanu ili da imamo dva Partizana i tri Zvezde“, smatra on.
Nele Karajlić dodaje da bi gašenje kluba bilo „najlogičniji završetak agonije jer, ako se ne napravi dobra organizacija, klub će odumreti“.
Rudnik zlata posuđuje pare od biblioteke
Prema njegovim rečima, ozbiljna organizacija klubova poput Partizana i Zvezde podrazumevala bi ozbiljan rad sa omladinskim školama, „jer kad imaju ozbiljne škole, imaju i generacije klinaca koji postaju ozbiljne zvezde koje mogu da donesu dobit“. Međutim, te omladinske škole su raščerupane i kako vreme prolazi takvih će klinaca biti sve manje i manje, dodaje on.
„Imali smo ideju da napravimo model po kome će se FK Partizan restruktuirati po modelu Barselone i pod svojom kapom zadržati ono što je najvažnije, a to je omladinska škola jer ona je rudnik zlata. Kada čujem da fudbalski klub danas uzima novac od države, meni bi to isto bilo kao kad bi rudnik zlata posuđivao novac od biblioteke. Jer ako neko treba da plaća državu, onda je to fudbal, jer fudbal pravi nenormalne pare, a država ih nema“, kaže Nele.
Prema njegovoj računici, dobro prodat igrač mogao bi da reši problem najmanje 100 viška zaposlenih u bilo kojoj firmi, a da niko ne bude otpušten, u narednih 20 godina.
„Ne morate da otpustite 100 ljudi iz Partizana. Izračunajte koliko meseci morate da im plaćate do kraja njihovog radnog staža, pomnožite sa 300 evra koliko je prosečna plata u Srbiji i dobijete rezultat od osam ili devet miliona evra, a to jedan dobar igrač može da zatvori. Kako je moguće da takav rudnik zlata trune, u tome je stvar“, zaključuje Nele Karajlić.
Uloga ustaša i četnika
Jedan od najpoznatijih navijača Partizana pisac Božo Koprivica kaže za Sputnjik da iza svega što se dešava u Partizanu stoje „marifetluci vlasti, na čelu sa Vučićem“.
„Sve što je partizansko u bivšoj Jugoslaviji počinje da se guši, bilo sa četničke, bilo sa ustaške strane. Na delu je apsolutni fašizam. Sve što je bilo jugoslovensko, čisto, lirsko, oslobodilačko i čime je Jugoslavija mogla da se ponosi — uništava se“, kaže Koprivica.
On dodaje da se „pišu istinite laži, rehabilituju se izdajnici“ i da je na delu jedna rulja polupolitičara koji rovare sa Partizanom. Prema Koprivici, Bjeković je jedino rešenje jer je 40 godina proveo u Partizanu i kao igrač i kao trener, osvajao je prvenstva Jugoslavije, bio saradnik Miloša Milutinovića.
„On je izvanredan igrač koji i dalje gine za Partizan“, ocenjuje Koprivica. On tvrdi da bi se moglo desiti da se Partizan ugasi ili da, eventualno, preživi kao neki drugorazredni klub.
„U Partizanu vladaju Zvezdaši ili neki potplaćeni polunavijači i oni su odlučili da Partizan bude drugi, treći klub da bi Zvezda mogla da vlada, kao simbol četništva i ne znam čega, i da bi po Srbiji mogla nešto da pravi. Tako je i u košarci i svim sportovima“, zaključuje Koprivica.
