„Grobarski treš romantizam“ — Partizan je stub srpstva (foto, video)

U poslednje tri decenije važi pravilo — kad kažem „navijač“, mislim „huligan“, što je sinonim za pijanog siledžiju, pripadnika paravojski, ubicu, dilera drogom… A onda se pojavila grupa „Grobarski treš romantizam“ (GTR), koja je predstavu o navijačima preokrenuo za 180 stepeni.

GTR je postao poznat po oslikavanju Beograda muralima uglednih „grobara“, organizaciji izložbi, pozorišnoj predstavi „Kadinjača“, pank koncertima… Za nešto više od tri i po godine postali su kulturni fenomen koji prevazilazi granice Srbije.

Suosnivač GTR-a Ivan L, trenutno nezaposleni profesor engleskog jezika i književnosti, kaže da je, kao i sve u „grobarstvu“, GTR nastao spontano.

„U septembru ili oktobru 2012. smo se sprdali na Fejsbuku i ja sam uradio obradu pesme Lorda Bajrona ’She Walks in the Beauty of the Night‘, koja glasi ’Živim za Partizan i fajt‘, a ispod sam napisao komentar — ’Grobarski treš romantizam“. Napisao sam još nekoliko obrada i drugar Ivan S, nas dvojica smo suosnivači GTR-a, rekao je hajde da napravimo fejsbuk-stranicu. Posle 250 lajkova priču o nama objavio je B 92. I onda je počelo ludilo“, kaže Ivan za Sputnjik.

U međuvremenu prešli su put od fejsbuk-stranice do društveno-umetničkog pokreta u okviru koga se organizuju izložbe, koncerti, oslikavaju murali. Pozorišna predstava u njihovoj produkciji, „Kadinjača“, na redovnom je repertoaru „Parobroda“. Najavljuju i prvu navijačku modnu reviju u svetu pod okriljem GTR-a, koja bi trebalo da se održi sredinom aprila.

„Biće to pank modna revija, a la Vivijen Vestvud“, kaže on.

GTR blisko sarađuje sa pank-rok bendom „Grupa JNA“. Marko, tvorac „Grupe JNA“ i Ivan su bliski prijatelji.

„Mnogo stvari smo radili zajedno. Pomagao sam mu u pisanju tekstova za pesme, a on meni u organizacijama izložbi. Te dve priče su jako povezane i mislim da ih tako i ljudi spolja percipiraju“, dodaje Ivan.

Najpoznatija zajednička akcija GTR-a i „Grupe JNA“ je oslikavanje Beograda muralima uglednih „grobara“. Prvi je urađen na leto, pre dve godine, na stadionu JNA — „Generacija Hejsel 1966“. Prošlog leta uradili su Duška Radovića u Dobračinoj i od tada je urađeno oko 25 murala u Beogradu.

Jedini mural koji je nekome zasmetao je bio Stramerov kod Filozofskog fakulteta. Nakon što je Stramer „prefarban“, organizovan je protest.

„Dobili smo zeleno svetlo da ponovo uradimo mural Džoa Stramera na istom mestu, ali nikako da se dogovorimo kad da počnemo. Kad-tad Stramer će se vratiti“, kaže Ivan.

Kao i ostatak GTR ekipe, nije imao huligansku prošlost.

„Navijači smo Partizana i ako nas neko napadne — branićemo se, ali nismo huligani. Dosije mi je čist kao suza“, kaže Ivan.

Priznaje da među njegovim najboljim prijateljima nema „zvezdaša“.

„Moj najbolji drugar iz detinjstva navija deklarativno za Zvezdu, ali i njemu se vremenom smučilo šta je Zvezda postala zbog politike, Nebojše Čovića, Vučića… Ne znam da li mu se zgadila Zvezda zbog mog uticaja ili zato što je pametan čovek. Mislim da je pametan i da je skapirao i sada navija za Mančester“, kaže suosnivač GTR-a.

Prema njegovim rečima, Zvezda je organizovan policijsko-udbaški klub, a Partizan vojni, čiji su navijači otpadnici društva. „Mislim da za Zvezdu navija srednji sloj, a za Partizan ili elita ili najniži slojevi“.

Na pitanje šta misli o tezi da je Zvezda jedan od četiri stuba srpstva odgovara: „Slažem se — Zvezda predstavlja sve ono što je najgore u srpstvu. Partizan je srpskiji klub u izvornom smislu, u smislu šta bi srpstvo trebalo da predstavlja. Mislim na ono što su predstavljali Pekić ili Slobodan Jovanović, pravi srpski intelektualci, a ne pseudopatriote poput Lazanskog“.

Razlika između nas i navijača Zvezde je u tome što se mi ne stidimo svoje prošlosti, dodaje.

„Nas su osnovali vojni generali Peko Dapčević, Svetozar Vukmanović Tempo, Koča Popović, ali mi ne pokušavamo da prefarbamo istoriju. Zvezdu su osnovali Krcun i Bugarčić, a oni sebe predstavljaju kao reakciju na komunizam u martu ’45, što je toliko šizofreno da nemam komentar. O četiri stuba srpstva najbolje govori to što je njih osnovao Krcun, čovek koji je lično streljao Dražu Mihajlovića i Bugarčić, upravnik Golog otoka“, kaže Ivan.

Kad je reč o inspiraciji, kaže da ga je inspirisala devojka za kojom je patio, ali i „svi ljudi koji su deo svetle istorije Partizana“ — Mance, Čava Dimitrijević, Borota, Sale Đorđević, Dule Vujošević, kao i navijači poput Duška Radovića ili Slobodana Aligrudića.

„Naravno, inspiracija su i umetnici i pisci koji nikad nisu bili ’grobari‘, a za koje mi mislimo da jesu. Kad gledaš svet kroz GTR naočare, svi su ili sa ove ili sa one strane brda, odnosno univerzuma“, dodaje.

Ponosan je zbog kulturne misije GTR-a.

„Mi smo nešto rekli, mislim da smo ostavili neki trag, ne samo što se tiče Partizana, nego i neke beogradske priče. GTR je od obične fejsbuk-stranice postao pokret ili ideja. Napravili smo priču koja živi i koja je i dalje andergraund. Nemamo finansijere, isključivo funkcionišemo od entuzijazma članova. Glumci koji glume u predstavi su svi ’grobari‘, završili su FDU i ne uzimaju novac za ’Kadinjaču‘, kao i drugarica koja je rediteljka. Jedini izvor prihoda je od prodaje majica. Sve što radimo, radimo na grbači entuzijazma“, kaže Ivan.

O kulturnom uticaju na mlađe govori fejsbuk-stranica „GTR klinci“, koja okuplja decu od ’98. do 2000. godišta.

„Jedan od njih je bežao sa časova fizike da bi čitao Orvela. To mi je najupečatljiviji momenat našeg uticaja. To je baš GTR — tu ima i momenata bunta i bega u neki svet književnosti gde su stvari lepše“, dodaje.

Čestitke od „zvezdaša“ nisu dobijali, ali smatra da organizovani navijači Zvezde poštuju to što su uradili, samim tim što ne pokušavaju da skrnave murale.

Ubeđen je da ih uprava Partizana ne voli.

„Pre svega, zato što pljujemo upravu. Drugo, zato što pod našim uticajem moraju nešto da rade, a mislim da to ne žele i zato nas ne podnose“, kaže Ivan L.