Komljev je u intervjuu za slovenački portal „Energetika“ govorio o razvoju projekta „Severni tok 2“, o mogućim kretanjima cena gasa u Evropi, ali i o perspektivama „Gasproma“ na kineskom tržištu.
On napominje da su cene gasa u Evropi, u suštini, i dalje usko povezane sa cenom nafte.
„Zavisnost od nafte nije samo puko praćenje cena, već očigledno postoji i određena sinhronizacija. Ako me pitate kad će se evropski gas odvojiti od nafte — ja smatram da će, dok god postoje nafta i naftni derivati u izmenjenim dugoročnim sporazumima o snabdevanju gasom, gas ostati ’mlađi brat‘ nafte. Takozvani ’mejnstrim analitičari‘ tvrde da je naftna indeksacija već izgubila svoj značaj u Evropi i kao primer za to navode izveštaj o cenama Međunarodne gasne unije za 2016. godinu. Ukoliko je to tačno — da je naftna indeksacija izgubila značaj — onda je veza sa naftom, koja i dalje postoji pri formiranju cena, zapravo slučaj nepredvidive nostalgije prodavaca gasa“, kaže Komljev.
On ističe da se odluka da se ruski gas prodaje putem aukcija ispostavila kao dobar način da se, uz već postojeće dugoročne ugovore o saradnji, ostvari veći prihod u plasmanu.
„Gasne aukcije su efikasan mehanizam za prodaju dodatnih količina gasa i generisanje veće zarade, i one dopunjuju naše dugoročne sporazume. Od 31. avgusta do 2. septembra ove godine održali smo treću aukciju za isporuke gasa Evropi i gas će kupcima biti dostupan i tokom predstojeće zime. Isporučivaće se kupcima u Grajfsvaldu, Gaspulu i Olbernau u Nemačkoj, kao i u Baumgartenu i Arnoldštajnu u Austriji. Ta dva mesta isporuke namenjena su našim klijentima u centralnoj i južnoj Evropi“, naglašava Komljev.
Na pitanje kakvi su izgledi da projekat „Severni tok 2“ „zaživi“ i da planirani gasovod od poluostrva Jamal do Nemačke bude izgrađen, Komljev napominje da su se stvari do sada razvijale u skladu sa utvrđenim planom.
„’Severni tok 2‘ je komercijalni projekat. U pitanju je najkraća i najdirektnija izvozna trasa iz baze ’Gasproma‘ u Jamalu do jugozapadne Evrope, regiona koji se suočava sa manjkom niskokaloričnog gasa, pre svega zbog ograničenja proizvodnje na polju Groningen. Još jedan, čisto ekonomski, razlog za izgradnju ’Severnog toka 2‘ je želja da se minimiziraju rizici tranzita gasa. Projekat napreduje prema rasporedu.“
Komljev naglašava da je uloga tečnog prirodnog gasa (TPG) u takozvanom „evropskom energetskom miksu“, uključujući i američki gas, trenutno sporna, pre svega zbog izuzetno niskih cena u evropskim čvorištima koje jedva pokrivaju troškove utečnjavanja gasa.
„Te okolnosti kontinentalno tržište čine neprivlačnim za plasman TPG-a. Prošle godine je u tom vidu Evropi isporučeno samo 50 milijardi kubika gasa, što je gotovo upola manje nego 2011. godine. Smatra se da je globalno tržište prezasićeno gasom u tom obliku, a Evropa je čak u prvoj polovini ove godine primila manje TPG-a u odnosu na isti period lane. Mada, cene se oporavljaju, pa možemo očekivati više TPG-a na tržištu.“
Komljev naglašava da je Gasprom svestan da postoje brojni projekti za utečnjavanje gasa u Evropi koji će započeti narednih godina, ali dodaje da je siguran da će ruski gigant moći da zadrži svoj udeo na tržištu, koji trenutno pokriva preko 30 odsto evropske potražnje za gasom.
„Sa projektovanim evropskim potrebama od 101 milijarde kubika uvoznog gasa do 2025, odnosno 130 milijardi kubika do 2035. godine, ruski gas iz cevovoda je konkurentan i ostaće konkurentan“, optimističan je Komljev.
Na pitanje kakve planove ’Gasprom‘ ima u u Kini, Komljev kaže da se do 2035. godine očekuje da izvoz gasa u tu zemlju poraste i do 50 odsto u odnosu na trenutne količine.
„Kina postaje jedno od najprivlačnijih tržišta i takmičenje za nju će biti žestoko. ’Gasprom‘ ima jaku prirodnu prednost nad drugim dobavljačima, zbog geografske blizine ruske baze gasa u Sibiru. Izgradnja gasovoda ’Snaga Sibira‘ (Istočna trasa) je u toku i biće završena na vreme. Sa kineskim partnerima smo se takođe složili oko osnovnih uslova za isporuku prirodnog gasa iz Rusije u Kinu, preko Zapadne trase. Radi se o količini od 30 milijardi kubika gasa godišnje, a potpisan je i memorandum o izgradnji podzemnog skladišta gasa i proizvodnji energije na gas na kineskoj teritoriji.“
Komljev očekuje da će dugoročni ugovori o snabdevanju, koji su okosnica poslovanja ’Gasprom eksporta‘, ostati na snazi i u budućnosti.
„Naši klijenti imaju korist od dugoročnih ugovora na nekoliko načina. Pre svega tu je unovčavanje naših čvrstih obaveza isporuke i prodaja gasa u budućnosti, koja se odvija mnogo pre fizičke isporuke energenta. Bez dugoročnih obaveza dobavljača, nema ni prave likvidnosti kontinentalnih gasnih čvorišta. Iako neki od naših klijenata na severozapadu Evrope imaju ekstravagantne zahteve, koji ne mogu da budu ispunjeni, oni ipak nemaju nameru da odustanu od postojećih ugovora. To znači da ćemo naći kompromis i da će institucija dugoročnih sporazuma preživeti“, zaključuje Komljev.
