Zato i Evropska komisija treba da sagleda svoje potrebe, a ne potrebe Vašingtona, kada odlučuje o sopstvenoj energetskoj bezbednosti, ocenio je predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić.
Ruska gasna kompanija „Gasprom“ je saopštila da je primila zvanični zahtev Kijeva za isporukama gasa. Ukrajinska državna kompanija „Naftogas“ traži obnovu kupovine ruskog prirodnog gasa u narednih devet meseci, počevši od druge polovine ove godine.
U šturom saopštenju nema naznaka zbog čega su Ukrajinci odlučili da se vrate starom dobavljaču gasa od koga su odustali samo pre samo sedam meseci.
Jedino je siguran ruski gas
Vuletić za Sputnjik kaže da je glavni razlog vraćanja Ukrajine nabavci ruskog gasa u tome što je to jedina mogućnost da Ukrajina bude sigurno snabdevena gasom.
„Ceo gasovodni sistem Ukrajine pravljen je u vreme Sovjetskog saveza i on je jako dobro povezan sa Ruskom Federacijom. U Rusiji ima gasa za izvoz, više nego što joj treba, tako da je to jedina mogućnost u ovom trenutku koja može da zadovolji potrebe Ukrajine“, napominje on.
Kijev je prestao da kupuje gas od „Gasproma“ krajem novembra prošle godine, prešavši na uvoz tranzitnog gasa iz Evropske unije, tvrdeći da je njegova cena niža.
Vuletić smatra da to očito nije moglo da dâ željeni rezultat. On podseća da su osim Rusije, proizvođači gasa u Evropi Norveška i Holandija, koje imaju ograničene količine na koje Ukrajina, zbog svoje velike potrošnje, ne može da se osloni. Zato je morala da se vrati snabdevanju iz Ruske Federacije.
Na pitanje Sputnjika koliko je na odluku Ukrajine uticala i cena gasa, s obzirom na to da je po navodima samog „Naftogasa“ od susednih evropskih zemalja gas kupovao po ceni od 198 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Od „Gasproma“ je ranije tražio nižu cenu i povlašćeni položaj, pa Vuletić odgovara pitanjem zašto bi „Gasprom“ sebi pravio štetu.
Ukrajina je, dodao je Vuletić, želela da ima cenu gasa koja je toliko mala da se „Gaspromu“ to ne isplati.
„Zna se kako se određuje cena gasa. Ona se vezuje za cenu nafte. Ako ona ide gore i cena gasa raste i obratno. To se sada videlo posle velikog i naglog pada cena nafte kada je i cena gasa pala. Ukrajina može da traži nekakav poseban status, ali je pitanje da li ’Gasprom‘ to želi da joj dâ. Zašto bi ’Gasprom‘ sebi pravio štetu dajući nešto ispod cene, ako na tržištu to može da proda po većoj ceni“, kaže Vuletić.
Uporna nastojanja SAD da Evropu odvrate od ruskog gasa, obrazlažući to potrebom za diversifikovanim snabdevanjem zarad veće gasne bezbednosti, u najnovijem slučaju Ukrajine nisu uspela.
Vuletić ne spori da je za svakoga korisno da ima više pravaca snabdevanja i da u svakom trenutku može da računa na količine gasa koje su mu potrebne. Pitanje je, međutim, da li je ta diversifikacija ostvariva, dodaje on.
EU da gleda sebe, a ne potrebe Vašingtona
Evropa u ovom trenutku snabdeva svoje potrošače gasom iz Rusije, Norveške i Holandije, a određene količine tečnog prirodnog gasa dobija iz zemalja Afrike, Indonezije i još nekih dalekih azijskih zemalja. Teško je ostvarivo da Amerikanci svojim utečnjenim gasom dobijenim iz škriljaca snabdevaju Evropu jer je takav gas, objašnjava Vuletić, znatno skuplji od ruskog i afričkog.
„Cela ta američka priča je samo da se izvrši pritisak na Evropu da nađe nekog trećeg, četvrtog snabdevača gasom, što u ovom trenutku apsolutno nije moguće. Evropa mora da se okrene prema ’Gaspromu‘ i gasu iz Ruske Federacije jer joj to jedino sigurno obezbeđuje potrebne količine gasa u idućem periodu“, naglasio je on.
„Evropska komisija govori ono što joj narede u Vašingtonu. Ona je morala da izmisli takozvani ’Treći energetski paket‘ da bi bio smetnja izgradnji ’Južnog toka‘, a onda je zbog dvostrukih standarda dozvolila ’Britiš petroleumu‘ da gradi gasovod TAP ne uzimajući u obzir ’Treći energetski paket‘“, kaže Vuletić. To, smatra on, jasno govori o pritisku da se Rusija izopšti iz snabdevanja Evrope ruskim gasom.
Vuletić je, međutim, ukazao da će, prema studiji Međunarodne gasne unije, Evropa do 2030. godine svoje potrebe za gasom uvećati 50 odsto.
„Realno ona gas jedino može da dobije iz Ruske Federacije. Evropska komisija zato treba da sagleda svoje potrebe, a ne potrebe Vašingtona“, zaključio je Vuletić.
