To što će krajem aprila u portugalsku luku Sines uploviti američki tanker sa komprimovanim prirodnim gasom (sabijen pod pritiskom radi lakšeg transporta), kupljenim na terminalu u Luizijani, po oceni američkog lista, moglo bi ozbiljno da poremeti evropsko energetsko tržište, na kome Rusija dugo vremena dominira.
Prema mišljenju analitičara „Sosijete ženeral banke“ Tijerija Brosa, Amerika je na taj način objavila novi cenovni rat između komprimovanog gasa i onog koji se šalje putem cevovoda. Cena američkog gasa, prema preliminarnim procenama, koštaće 4,3 dolara za milion britanskih termalnih jedinica, dok cena ruskog gasa trenutno iznosi 5,8 dolara.
List navodi očekivanja da Evropa postane krupno tržište za američki gas, kome će najveći konkurent biti Rusija koja trenutno zadovoljava trećinu evropskih potreba za gasom.
Ruski gasni gigant „Gasprom“ je ranije saopštio da ne planira da vodi cenovni rat, naglasivši da će, u slučaju da bude primoran da smanji cenu, umanjiti troškove.
Predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić smatra da je vest o prvim količinama američkog gasa za Evropu običan marketinški trik.
„Količine prirodnog gasa koje oni distribuiraju Evropi su zanemarivo male u odnosu na one koje se dovode gasovodima iz Ruske Federacije, iz Norveške i Holandije. Ja zato mislim da to ne može uopšte, kako to oni kažu, da znatno poremeti distribuciju gasa u Evropi“, izjavio je za Sputnjik Vuletić.
To je samo marketinški trik, ocenio je on, dodajući da svako može da isporuči komprimovan ili tečni gas Evropi. Pored Rusije, to može Katar, Niger, Alžir, Indonezija, pa tako mogu i Sjedinjene Američke Države. Prema tome, to nije ništa novo, to je samo mali propagandni trik, kaže on.
Po rečima Vuletića, cena američkog gasa uopšte ne može da se poredi sa cenom ruskog gasa, iz više razloga. Prvi i osnovni je da se cena gasa određuje na osnovu cene nafte na svetskom tržištu, koja je poznata i prati se.
S druge strane, cena gasa ima određene troškove. Prvo ga treba dopremiti do postrojenja za komprimovanje ili utečnjavanje, pa ga preraditi radi lakšeg transporta, što sve košta, pa ga tankerima transportovati preko okeana do Evrope, što opet košta. Njegova regasifikacija u samoj Evropi takođe košta, prema tome, njegova cena nikako ne može da bude konkurentna gasu iz gasovoda, objasnio je Vuletić.
Za Srbiju priča o dolasku američkog gasa u Evropu ništa ne može da znači, smatra predsednik Skupštine srpskog Udruženja za gas.
„Tu, u osnovi, nema ni ekonomije, ni energetike. To je samo priča“, smatra Vuletić.
Docent Ruske akademije državne uprave Ivan Kapitonov američki tanker sa gasom za Evropu vidi kao svojevrstan probni balon.
„Mislim da je ’Gasprom‘ sa svoje strane spreman za eventualni cenovni rat sa SAD, i Amerika je svesna toga. Ne isključujem da je tanker sa gasom koji su SAD poslale u Evropu svojevrstan probni balon, na taj način Amerika istražuje rezerve efikasnosti ruske kompanije“, rekao je za Sputnjik Kapitonov.
On je ukazao da je svako prevođenje gasa u drugačije stanje zahtevan proces koji povećava njegovu cenu, zbog čega je ruski prirodni gas koji se transportuje gasovodom jeftiniji od američkog.
Kapitanov je naveo primer Letonije i Litvanije koje su htele da kupe američki tečni gas, ali su odustale od toga. Ove zemlje su izračunale i shvatile da je jeftinije kupovati običan gas jer je tečni duplo skuplji.
U habu Henri u Luizijani kubni metar tečnog gasa košta 1,7 dolara, dok će kubni metar dopremljenog gasa u Evropu zbog troškova prevoza koštati više od 4,5 dolara. To je otprilike isto koliko košta i ruski gas, naveo je on.
„Mislim da bi svaka evropska zemlja trebalo da razmisli dva puta pre nego što potpiše ugovor o kupovini američkog gasa, tim pre što se na taj način koristi veoma komplikovan logistički lanac“, rekao je Kapitanov.
Prvi tanker gasa za Evropu još jedan je u vidu američkih napora ka njenom „diversifikovanom snabdevanju“ kako Rusija više ne bi držala primat i tako „ugrožavala evropsku energetsku bezbednost“.
Tako su, u nastojanju da se Rusija u što većoj meri eliminiše sa evropskog gasnog tržišta, počinjali, samo na papiru, brojni gasni projekti.
„Nabuko“, „Transanadolijski“ i „Transjadranski gasovod“, „Levijatan“, „Posejdon“… Jedan od njih je i terminal na hrvatskom ostrvu Krk, gde bi američki gas kupovale i zemlje Zapadnog Balkana. Nijedan se nije makao od početne priče. Neki zbog neisplativosti, neki zbog evroatlantskih geopolitičkih igara.
