Čakor je jedan od retkih prelaza između Kosova i Metohije i Crne Gore. Osim njega i puta Peć-Kula-Rožaje gotova da nema drugog. Do 1999, taj prevoj, čuven i po tome što se tuda 1915. godine srpska vojska povlačila ka Albaniji, bio je najkraća veza između Srbije i crnogorskog primorja.
Danas, taj prevoj je predmet oštrog spora između „nezavisnog Kosova“ i Crne Gore. Iako su Crna Gora i Kosovo potpisali sporazum o razgraničenju pre godinu dana u Beču, njegova ratifikacija u kosovskom parlamentu dovedena je u pitanje, jer će koalicija kosovskog predsednika Ise Mustafe i premijera Hašima Tačija, po svemu sudeći, teško moći da obezbedi dvotrećinsku većinu, koliko je za ratifikaciju sporazuma potrebno.
Protiv ratifikacije sporazuma su albanske opozicione partije, ali takođe i nekoliko poslanika Mustafinog Demokratskog saveza Kosova. Kao šlag na tortu došle su pretnje terorističke „Albanske narodne armije“ (ANA), koja je najavila „rat Albanaca i Crnogoraca“ ako do ratifikacije sporazuma dođe 1. septembra, za kada je zakazana sednica kosovskog parlamenta.
Zbog pretnji ANA, crnogorske specijalne jedinice nalaze se u borbenoj pripravnosti na spornom terenu.
Za albanske ekstremiste sporno je 8.000 hektara u podnožju Čakora. Albanci tvrde da se na toj teritoriji nalaze i njihove šume, imanja i katuni i odbijaju da se spor reši potpisivanjem sporazuma o malograničnom prometu. Tu teritoriju žele da vide u sastavu svoje (albanske) države.
Đavo dolazi po svoje
Penzionisani general Vojske Jugoslavije i bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović pitanje razgraničenja Crne Gore i Kosova stavlja u širi kontekst zahteva za stvaranje velikoalbanske države.
Prema njegovim rečima, problem nije toliko u demarkaciji granične linije, već je to povod da se albansko pitanje u Crnoj Gori internacionalizuje.
„Kao što je poznato, u pojedinim opštinama, u Tuzima, u Ulcinju, a rekao bih, gotovo već i u Baru, natalitet Albanaca i njihov priliv iz Albanije i KiM se povećavaju, naseljavanje i izgradnja i kupovina stanova i kuća traju godinama. Mislim da će se Crna Gora u vremenima koja dolaze grublje suočavati sa metodologijom specijalnog rata koja je prepoznatljiva u mnogim regionima u svetu“, kaže Stojanović.
Ta metodologija, prema njegovim rečima, sastoji se od izazivanja kriza, njihovom upravljanju i rešavanju na takav način da konflikti ostaju zamrznuti i da mogu da se aktiviraju u trenutku kada je to za nekoga poželjno.
„Mislim da je ovo što se dešava, po pitanju demarkacije granice između Kosova i Crne Gore, samo uvod u eskalaciju problema albanskog pitanja u Crnoj Gori i da u kasnijoj fazi treba očekivati zahteve za neku širu autonomiju krajeva koje naseljavaju Albanci, a to je sve u duhu projektovane velikoalbanske države na Balkanu“, smatra Stojanović.
Vlast Mila Đukanovića u poslednjih 15 godina opstajala je zahvaljujući podršci bošnjačkih i albanskih partija, nastavlja Stojanović.
„Mislim da će se takvo koketiranje sa đavolom na kraju obiti o glavu crnogorskom narodu. Siguran sam da će Crna Gora imati ozbiljnih problema kada je u pitanju položaj albanske manjine. Opšte je poznato da su granice Crne Gore i Albanije i Crne Gore i Kosova jako porozne za šverc i priliv ljudi sumnjive prošlosti, ljudi koji su ekstremisti sa pozicija velikoalbanskih ciljeva. Rekao bih da je račun došao na naplatu“, zaključuje Stojanović.
U Podgorici nema uznemirenosti
U Crnoj Gori ne pridaje se toliko na značaju dešavanjima sa ratifikacijom graničnog sporazuma, već je sva pažnja usmerena na predizbornu kampanju, kaže novinar Matija Nikolić.
Od državnih funkcionera, oglasio se jedino predsednik Crne Gore Filip Vujanović, koji je rekao da očekuje da kosovski parlament ratifikuje sporazum, jer je Crna Gora uvek bila pouzdan i konstruktivan partner Kosova zbog toga što je prihvatila sadašnju kosovsku realnost.
„Očigledno je Vujanović mislio na priznanje lažne države Kosovo, a što je bilo u suprotnosti sa voljom većine građana Crne Gore“, kaže Nikolić.
Sudeći prema izjavi Nebojše Medojevića, jednog od lidera opozicionog Demokratskog fronta, Milo Đukanović podizanjem tenzija želi da spasi vlast i da na taj način odnese prevagu na izborima zakazanim za sredinu oktobra, objašnjava Nikolić.
Medojević je zaključio da dolazak lidera ekstremističkog Pokreta za ujedinjenu Albaniju Tahira Velijua u Crnu Goru može da bude deo opasnog plana Đukanovića i Tačija da izazivanjem oružanog sukoba pokušaju da zaustave proces demokratskih promena u Crnoj Gori.
Cela priča oko razgraničenja sa Kosovom u Crnoj Gori je predstavljena kao segment dosta uzavrele predizborne atmosfere, kaže Nikolić.
„Svi smatraju da je lopta prebačena na stranu Kosova, ali i da to nije suštinska pretnja po Crnu Goru, već da je to ili deo predizbornog marketinga, ili nešto što Crnu Goru ne može nešto posebno da dotakne“, zaključuje Nikolić.
Čiji je Čakor?
Kosovo nije jedina teritorija sa kojom je Crna Gora imala granični spor — sa Hrvatskom je imala dugogodišnji spor oko strateškog poluostrva Prevlake na izlazu iz Bokokotorskog zaliva, a sa BiH oko Sutorine, takođe u Boki.
I dok su ti sporovi uspešno rešeni, spor sa Kosovom nema izgleda za rešenje ukoliko kosovski parlament ne ratifikuje sporazum koji je sa teškom mukom postignut u Beču prošle godine.
Konsultacije o demarkaciji granica između Kosova i Crne Gore počeli su 2011. godine, a sam problem pojavio se odmah posle agresije NATO-a, kada je KFOR srušio put na Čakoru i postavio piramide 850 metara unutar crnogorske teritorije koje su označavale liniju razgraničenja. To je i razlog zbog koga Crna Gora nije puštala u saobraćaj put prema Peći u čije je asfaltiranje uložila milion evra.
Tenzije rastu od 2009. godine, od kada su učestali protesti kosovskih Albanaca iz Peći, Đakovice, Istoka i Dečana, koji tvrde da im je Crna Gora uzurpirala imovinu. Sva imovina na koju Albanci polažu pravo, međutim, zavedena je u crnogorskim katastarskim knjigama.
Najveći problem predstavljale su polazne tačke za pregovore — dok se Crna Gora pozivala na liniju razgraničenja po ustavu SFRJ iz 1974, Kosovo je zahtevalo da se poštuje linija razgraničenja između Crne Gore i Osmanskog carstva od pre 1912. godine.
Ipak, mišljenje Crne Gore je prevagnulo, ali bilo je kratkog daha. Iako je Crna Gora ratifikovala sporazum, neizvesno je hoće li to uraditi i Kosovo.
