Da Albanci sa Kosova pokušavaju da srpsku istoriju predstave kao svoju nije neka novost, ali da su toliko očajni da žele da prisvoje i Kosovski boj, Vidovdan kao „jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Kosova i Balkana“, kako kaže Ramuš Haradinaj — to je već više nego previše. No, Haradinaj se nije zaustavio samo na ovoj rečenici, već je pokrenuo i inicijativu za podizanje spomenika na Gazimestanu — Albancima palim u Kosovskom boju?!
Da li je moglo biti Albanaca u Kosovskom boju?
Na ovo pitanje doktor istorije Miomir Gatalović sa Instituta za savremenu istoriju za Sputnjik kaže da je Haradinajeva izjava čisto politička i da nema veze ni sa istorijom, ni sa naukom.
On navodi da se Institut za istoriju bavi proučavanjem istorije — kao nauke, a ona ne može da se proučava po principu kako neko želi nešto da bude, već kako je zaista bilo. Dakle, dodaje on, težimo da se na osnovu dokumenta i izvora koje imamo najviše približimo istini, kako se neki događaj u istoriji odigrao. U ovom slučaju — Kosovska bitka.
„Nemamo i nama nisu poznate činjenice koje bi direktno govorile o učešću Albanaca u Kosovskoj bici. Ukoliko Albanci imaju takve izvore, bilo bi dobro da ih predstave javnosti. Ima još jedna bitna činjenica, a to je da se u to vreme nacije i nacionalizam nisu doživljavali kako se to danas dešava. Dakle, nacije koje u ovom obliku mi danas imamo formiraju se u 18, 19. i 20. veku. Albanska nacija se suštinski formira od Prve prizrenske lige iz 1878. godine, kada Albanci i utvrđuju svoj nacionalni identitet. Dakle, govoriti o današnjim i ondašnjim Albancima je nemoguće, jer su to dva različita pojma, kao što i ondašnji i današnji Srbi nemaju isto poimanje nacionalnog identiteta“, objašnjava naš sagovornik.
Ono što je, kako on smatra, bitno istaći jeste da su određeni vladari iz tog vremena, u ovom slučaju knez Lazar, mogli da pozovu velikaše, to jest vlasteline iz okolnih oblasti iz kruga države u kojima su oni vladali, da se priključe određenoj bici, i da neki vlastelin to prihvati, ali mi nemamo nikakve činjenice kojima se na bilo koji način može i potvrditi učešće u tom boju nacije koja se danas naziva albanskom.
Naš sagovornik ne spori da u Kosovskom boju nisu učestvovali samo etnički Srbi već i drugi narodi koji su tu živeli.
„U tom smislu bi onda trebalo podići spomenik za naciju svakog vojnika koji je učestvovao u tom boju a nije bio Srbin“, zaključuje naš sagovornik.
Haradinaj je na Vidovdan istakao da su albanska vojska i vojnici bili deo zajedničke koalicije balkanskih naroda koji su učestvovali u tom važnom boju i da su mnogi od njih tada dali svoj život.
„Ne sme se zaboraviti uloga Albanaca u Kosovskom boju, koji je bio borba za zaštitu vrednosti evropske civilizacije“, naveo je on na svom profilu na Fejsbuku. Haradinaj je pozvao građane da podrže inicijativu i zahtevaju od kosovskih institucija da se u znak sećanja na Kosovski boj i albanske junake na Gazimestanu podigne spomenik.
