Na ostrvu Rujan postojala je slovenska tvrđava iz koje su Sloveni išli u pohode protiv Germana. Godine 1168. danski kralj Valdemar i biskup Absalom uništili su slovensku državu na ostrvu Rujan, Svetovidov kip je spaljen, a stanovništvo pokršteno, odvedeno u roblje ili pobijeno. Preostali Sloveni utopili su se u mase Germana ili su se odselili. Rujan je postao Rigen.
Za Svetovida sam prvi put čuo čitajući roman „Pod slobodnim suncem“ Franca Finžgara, ali ga nisam povezivao sa Vidovdanom, niti sam znao da je ovaj svemoćni bog još jedino kod Srba ostao u pamćenju.
Međutim, Vidovdan bi ostao samo još jedan praznik preuzet iz paganskih vremena da nije bilo Kosovske bitke i mita vezanog za nju. Svi narodi imaju mitove koji čine osu njegove državnosti i koji ga određuju u sadašnjosti.
Za srpski narod to je Kosovo. Mogli smo to da vidimo i prošle nedelje — trideset hiljada mladih ljudi klicalo je Kosovu slaveći osvajanje Svetskog prvenstva u fudbalu. Da je srpska vojska porazila tursku, ovog mita sigurno ne bi bilo, srpska državnost bi se razvijala drugačije, a bili bi stvoreni neki drugi mitovi.
Međutim, za vreme viševekovne okupacije, turske, austrijske, ugarske, mletačke, živeći bez svoje države, srpski narod je kosovski mit uzeo kao osovinu oko koje postoji i okuplja se. Na tom je mitu nastala i prva slobodna srpska država posle Kosova — Crna Gora.
U državotvornoj mitologiji Crne Gore, koja je proizišla direktno iz narodne tradicije, a koju je ideološki, politički i pesnički uobličio Njegoš, ova država nastala je kao poslednje pribežište i utočište poraženih sa Kosova čiji potomci imaju zadatak da osvete pretke.
Opšte je mesto da „prosvećeni“ deo srpske inteligencije Vidovdan smatra neprikladnim praznikom, praznikom kada se slavi poraz; govore da se i stranci čude tome, a nikada niko nije rekao koji stranci i gde.
Poruka Vidovdana je nešto sasvim drugo: iako smo poraženi, opstali smo, i evo, još nas ima! Zato se Vidovdan slavi. Vidovdan je praznik kada se slavi opstanak i želja da se bude slobodan. Toga je bio svestan i Franc Ferdinand kada je odlučio da baš na taj dan prodefiluje Sarajevom, pošto je prisustvovao manevrima na kojima je austrijska vojska uvežbavala napad na Srbiju. Verovao je da se niko neće pobuniti i pogrešio je.
Mit sa ostrva Rujan prenet je na Balkan i postao, sticajem istorijskih okolnosti, najveći srpski mit. Utisak je da u državi koja je na njemu nastala, Crnoj Gori, više ne postoji. Zato je i ta država postala tek puka teritorija sa dezorijentisanim stanovništvom i vođstvom koje je samo sebi svrha.
Zato, ako hoćemo normalnu državu i društvo, moramo da gradimo na temeljima starog, u šta spadaju i mitovi, a ne da staro rušimo i bacamo u nepovrat.
