Meri Jovanović odlično govori ruski. Rodila se 1958. godine u Kanadi, u porodici emigranata iz Rusije. Na diplomatskom poprištu je više od 30 godina, a za sobom ima rad u ambasadama u Somaliji, Velikoj Britaniji, Rusiji i Kanadi.
Njen deda po očevoj liniji bio je Srbin, a otac Mihail Jovanović je bio rođen u Čiti, nedugo posle Oktobarske revolucije 1917. godine, i uspeo je da pobegne iz nacističkog logora za vojne zarobljenike tokom Drugog svetskog rata.
Posle revolucije njen deda po majci pobegao je iz Rusije u Nemačku, gde je odrasla njena majka Nađa. Roditelji Jovanovićeve sreli su se tek kada je njena majka napustila Nemačku.
Period rada Jovanovićeve u Ukrajini zapamćen je uglavnom po tome što je optužila Kijev da narušava sankcije protiv Iraka. Prema njenim izjavama, Ukrajina je navodno prodavala tadašnjem iračkom lideru Sadamu Huseinu stanicu za radarsko osmatranje „Koljčuga“, ali ta informacija nije bila potvrđena.
Skandali u Kirgiziji
Meri Jovanović je 2005. godine bila imenovana za ambasadora SAD u Kirgiziji, posle „tulipanske“ revolucije u toj zemlji. Bila je na čelu diplomatske misije do 2008. godine, kako se čini, bez rezultata.
Jovanovićeva je 2006. godine ponudila Kirgiziji da stupi u program Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda koji bi, prema njenom uverenju, zemlji pomogao da isplati deo spoljnog duga.
Ta inicijativa izazvala je burnu reakciju u društvu, a protest su izrazili i predstavnici vlasti i opozicija koji su smatrali da republika na taj način praktično potpada pod spoljnu upravu.
Spor je izazvala i američka avio-baza na teritoriji aerodroma „Manas“. U decembru 2006. godine američki vojnik ubio je državljanina Kirgizije i, bez obzira na protest državnih zvaničnika, bio tajno prebačen u SAD. U Kirgiziji su počeli da zahtevaju ukidanje diplomatskog imuniteta američkim vojnicima, a predlagano je i da se avio-baza izmesti sa teritorije republike.
Odlazak Jovanovićeve sa dužnosti ambasadora podudario se sa takozvanim „oružanim skandalom“ 2008. godine, kada su saradnici Ministarstva unutrašnjih poslova Kirgizije u Biškeku pronašli skladište oružja u stanu koji su iznajmljivale američke diplomate. Kasnije je objavljeno da je oružje bilo namenjeno treninzima sa kirgiskim bezbednjacima.
Političko levitiranje u Jermeniji
Sledeće radno mesto Jovanovićeve bila je Ambasada SAD u Jermeniji, na čijem je čelu bila od 2008. do 2011. godine. U Jerevanu je Jovanovićeva bila usredsređena na dva pitanja — na potpisivanje protokola o normalizaciji odnosa Turske i Jermenije i na zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini Jermenije sa Evropskom unijom.
Dokumenti o normalizaciji odnosa sa Turskom bili su potpisani 2009. godine u Cirihu, ali je proces njihove ratifikacije u ovom trenutku zamrznut.
Što se tiče sporazuma o slobodnoj trgovini, EU je 2015. bila prinuđena da sa Jermenijom započne nove pregovore, pošto se ta zemlja priključila Evroazijskoj uniji.
Šta čeka Ukrajinu
Prema mišljenju analitičara, Meri Jovanović imenovana je za ambasadora u Kijevu kako bi posle smene američkog predsednika ukrajinska politika Vašingtona ostala nepromenjena.
Kako je naveo glavni naučni saradnik Instituta SAD i Kanade Vladimir Vasiljev za Radio Sputnjik, Jovanovićeva ima iskustvo rada sa posledicama državnog prevrata, zahvaljujući „tulipanskoj“ revoluciji u Kirgiziji.
„Računaju na to da će u Ukrajini biti nastavljena politika koju vodi Amerika, kakva god da je nova američka administracija posle izbora. Biće postavljena politička figura koja je već dokazala da će nastaviti politiku podrške majdanskoj vlasti“, smatra on.
