Politika Kijeva je nepredvidiva i iracionalna, a ukupna situacija u Ukrajini se drastično pogoršala, i ekonomski i društveno, navodi Belous, koji smatra da tu treba tražiti objašnjenje za nedavni incident na Krimu, gde je osujećen teroristički napad.
„Krim je uvek bio posebna tačka. Rusija je uspela da razdvoji pitanje Krima od pitanje Donbasa zato što je na Krimu mir i nema o čemu da se pregovara i možda je to pokušaj Ukrajine da se pitanje Krima podigne. To je način da se isprovocira Rusija da dâ svoj odgovor da bi ispunila sva najgora očekivanja Zapada, mada se zna da Rusija ovde ima legitiman razlog, ali se ruski razlozi nikad ne uzimaju u obzir“, konstatuje naš sagovornik koji već neko vreme živi u Beogradu.
Prema njegovom mišljenju, razlog bi mogla biti i želja Kijeva da izazivanjem napetosti ukrajinsko pitanje, koje je u poslednje vreme skrajnuto, opet podigne na međunarodni nivo, a konačni cilj da Moskva opet bude kriva kako bi joj se opet produžile sankcije.
Belous kaže da se incident na pograničnom punktu u Armjansku mogao pratiti uživo na ukrajinskim društvenim mrežama i podseća da su ukrajinski novinari i zvaničnici ranije upućivali pretnje diverzijama, kao i da je prošle zime u diverziji srušena linija za struju namenjenu Krimu. Odbacuje pokušaje Kijeva da to prikaže kao nastojanje krimskih Tatara da pruže otpor Rusiji, jer, kako ističe, položaj tog naroda na Krimu je možda najbolji u istoriji savremene Rusije, pa čak i Ukrajine ako se uzme 25 godina kada je Krim bio pod kontrolom Kijeva.
„Ukrajina diže temu krimskih Tatara, kači svuda njihove zastave, Porošenko nešto govori na krimsko-tatarskom sa listića, američki ambasador Pajet piše na Tviteru na tatarskom. Sve je to cirkus, jer se za 25 godina niko nije ni setio krimskih Tatara, nije im davao nikakve dotacije, ni privilegije“, ukazuje novinar i ističe da je sa druge strane Rusija uradila dosta za Tatare. Kako dodaje, ako kod nekih Tatara i ima nepoverenja, ako neko sumnjivo gleda Ruse zbog istorijske prošlosti, to ne znači da su oni protiv toga da Krim bude u Rusiji, jer im je ekonomski sada bolje.
Belous upozorava i na eskalaciju situacije u Donbasu gde su poslednjih dana obnovljena granatiranja i opet ginu ljudi. Takva situacija, ponavlja, odgovara pre svega Kijevu koji sada ima više izgovora.
„Da nije rata verovatno bi bila pobuna. Sada ako pada standard oni kažu — to je zbog rata i Putinove agresije. Naravno, to su manipulacija i laž, ali na kraju opet imamo destabilizaciju Donbasa“, navodi sagovornik Sputnjika i napominje da je to u apsolutnoj suprotnosti sa Minskim sporazumom koji garantuje prekid vatre. Sada će Rusija, kako kaže, opravdano tražiti od Zapada da izvrši veći pritisak na Kijev i da se pregovori vode prvo sa Zapadom, pa onda sa Ukrajinom, jer je ona nepouzdan pregovarač.
Belous ne veruje ni da će Kijev ispuniti obećanje o davanju posebnog statusa Donbasu.
„Ako ćemo verovati izjavama ukrajinskih poslanika, to je malo verovatno. A iako je Donbas pod pritiskom Moskve na to pristao, većina ljudi u Donbasu ne želi da živi pod Ukrajinom. Bilo kakva ozbiljna autonomija ne dolazi u obzir ni u Kijevu gde je toliko jaka ratno-huškačka propaganda. Naravno, narod se na kraju ne pita, ali ljudi koji donose odluke to neće prihvatiti. Sada samo kupuju vreme pregovorima, jer žele da naprave nešto slično hrvatskoj ’Oluji‘: da kupe vreme, spreme vojsku i napadnu. Sve ide prema tome. Zapad povećava pritisak na Rusiju, Ukrajina pokušava da dobije podršku sa Zapada da izgradi vojsku. Ako se setimo konflikta u bivšoj Jugoslaviji, glavna pomoć Hrvatskoj je stigla od vojnih privatnih kompanija. To i sada može da se desi“, kaže novinar i dodaje da „glavnu ulogu igra Vašington“, ali i da treba sačekati da prođu predsednički izbori u Americi.
Na pitanje zašto Zapad ćuti o obnovi neonacizma u Ukrajini, Belous objašnjava da je to zato što zapadne zemlje sve gledaju kroz prizmu ne dvostrukih, nego višestrukih standarda, baš kao i na Balkanu.
„Kad su u pitanju Srbi na Kosovu svaki prekršaj će primetiti, čak i ako ne postoji. Ako pak nešto isto ili još gore naprave Albanci iz OVK to neće videti. Ista je situacija sada u Ukrajini, isto je bilo i u Hrvatskoj. I sada kada gledamo situaciju u Hrvatskoj ona liči na obnovu neonacizma, a ono što je bilo još drastičnije početkom devedesetih — Zapad nije primetio ’Oluju‘, nije bilo osude tog etničkog čišćenja i tog zločina protiv čovečnosti. Pa kako sad da primate ono što je u Ukrajini?“, pita se on.
Iz Donbasa je, kaže, pobeglo više od milion i po ljudi, a to nisu primetili, a kad je oko milion izbeglica prošlo ka EU to je udarna vest.
Prema rečima Belousa, nacizam u Ukrajini, koji je u manjem intenzitetu postojao i pre, ojačao je posle Evromajdana jer su te formacije bile jedna od njegovih pokretačkih snaga.
„Te snage su sada dobile moć, naoružanje, ušle su u Parlament. Sada se komandant bataljona Azov otvoreno slika sa nacističkom simbolikom i na sve to Zapad zatvara oči. jer je to njihova krivica, koju oni ne žele da priznaju. Možda je potrebno vreme, kao u slučaju akcija Britanije u Iraku, da priznaju da je Majdan greška“, priželjkuje novinar.
Belous je prokomentarisao i učestale tvrdnje zapadnih medija da bi Rusija uskoro mogla napasti Ukrajinu.
„Cela ta retorika, i ukrajinska i zapadna, jeste rusofrenija (rusofobija plus šizofrenija). Sa jedne strane optužuju Rusiju da je agresivna, da se petlja u poslove Ukrajine, pa čak i Amerike — kažu da je Tramp njihov kandidat. A onda kažu da Rusija propada, degradira, da je u velikoj krizi. Kako je moguće da Rusija propada i istovremeno svuda sve kontroliše, u sve se meša, želi da napadne. Naravno, to je neka šizofrenija. Što se tiče tog napada, ni tu nema logike jer je Rusija, prema zapadnim izvorima, zvanično navodno već napala Ukrajinu, jer dve godine pričaju o ruskoj agresiji“, navodi gost „Sputnjik intervjua“.
On, međutim, smatra da bi, ako se pogleda zapadno iskustvo, Rusija imala formalno i moralno pravo da se umeša u ukrajinski konflikt.
„Amerikanci su izmislili odgovornost da se nešto zaštiti. To su napravili na Kosovu. Napravili su princip humanitarne intervencije. Ako gledamo istoriju i šta su bile posledice njihovih aktivnosti, ako bi se Rusija ponašala kao Zapad, već deset puta više imala bi zakonskog i moralnog prava da interveniše u Ukrajini da zaustavi rat, da reinstalira prethodnu vlast. Druga je stvar što Rusija drugačije gleda na međunarodno pravo i malo je verovatno da će se to desiti, samo ako se ne desi nešto kritično. Rusija je izabrala diplomatski put rešavanja tog konflikta“, kaže Belous.
Prema njegovom mišljenju, rešenje ukrajinske krize mogla bi biti konfederacija ili nešto slično entitetima u BiH.
„Ima projekata kao što je bosanski projekat za Ukrajinu, dva ili više entiteta koji bi koegzistirali, a istovremeno sačuvali dobre odnose sa Rusijom. Najbitnije je da narod tamo ne pati, da se vrati nivo života pre Evromajdana, da bude legitimna vlada koja ne tera svoj narod i koja vodi računa prvo o nacionalnim interesima. Svega toga nema, a ja bih želeo da bude“, zaključuje novinar i istoričar iz Harkova.