Susreti premijera Aleksandra Vučića i Edija Rame, pored značaja za bilateralne odnose Albanije i Srbije, imaju i širi regionalni značaj, pa su kao takvi na neki način sponzorisani, odnosno podstaknuti od strane Evropske unije, kaže za Sputnjik Milan Krstić, asistent na FPN-u u Beogradu, povodom najavljenog (još jednog u nizu) sastanka dvojice lidera ovih zemalja u oktobru u Nišu, gde će otvoriti srpsko-albanski Biznis forum.
Talasanje između Skadra i Horgoša
Geopolitičko planiranje iz Brisela, dodaje Krstić, percipira odnos između Beograda i Tirane, ali i šire, odnos između srpskog i albanskog naroda, kao ključnu osovinu u regionu, za perspektivu stabilnosti regiona.
Razlozi za to su, navodi sagovornik Sputnjika, pre svega u činjenici da je srpski narod i dalje najbrojniji, da je Srbija najveća država regiona i da se kao takva neretko i u izjavama evropskih zvaničnika percipira kao ključna neuralgična tačka u regionu. S druge strane, dodaje Krstić, albanska nacija je najmlađa, ali nacija koja najbrže raste, pa je kao takvu vide kao drugog ključnog igrača za stabilnost i perspektivu regiona.
Odnosi Srbije i Albanije su veoma važni za Balkan, dodatno pojašnjava Milan Krstić, zato što postoji najviše dodirnih tačaka u kojima ima postkonfliktnog nasleđa, a koji se vezuju za albanski i za srpski narod.
„Što se tiče albanskog naroda to su Makedonija, Kosovo i Metohija, pa donekle i jug Srbije. Sa strane srpskog naroda imamo svojevrsno postkonfliktno nasleđe u Bosni i Hercegovini, donekle u Hrvatskoj, i takođe na Kosovu i Metohiji“, pojašnjava Krstić zaključujući da srpski i albanski narod imaju i dalje najveći broj, uslovno rečeno, otvorenih pitanja, odnosno potencijalnih tačaka gde bi moglo doći do dizanja etničkih tenzija.
„Od toga se neke preklapaju, pre svega mislim na prostor Kosova i Metohije imajući u vidu i one faktore koje sam već naveo, a to je veličina države, brojnost nacije, i mladost nacije. Mislim da su to razlozi koji podstiču baš fokusiranje na ovaj odnos, odnos između srpskog i albanskog naroda“, konkretizuje Krstić.
Ko ima tapiju na Kosmet
Postavlja se pitanje da li se evropskim insistiranjem na dogovorima Beograda i Prištine na neki način daje pravo Albaniji na polaganje tapije na Kosmet.
Međutim, asistent Krstić smatra da je u pitanju taktički potez jer je zvaničnom Beogradu lakše da pravi dogovore sa zvaničnom Tiranom, sa kojom ima normalne diplomatske odnose, nego sa Prištinom, koju smatra delom suverene teritorije Srbije. Uprkos tome što postoje briselski pregovori, što postoji sve intenzivnija komunikacija između Beograda i Prištine, ona je ograničena činjenicom da se različito gleda na status južne srpske pokrajine.
Zbog toga Tirana, prema mišljenju sagovornika Sputnjika, može na neki način da bude adresa gde može da se pregovara o brojnim pitanjima između srpskog i albanskog naroda, a da se izbegnu formalne prepreke koje postoje u dijalogu Beograda i Prištine.
„Drugi faktor je svakako i činjenica da je albanski etnički korpus prilično homogen i da veliki broj ljudi na ’Kosovu‘ gleda u Tiranu kao u neku vrstu svoje prestonice, a ne samo u Prištinu“, obrazlaže Krstić. Zato se, kaže on, računa i na uticaj koji elite iz Tirane mogu da ostvare na elitu u Prištini, odnosno na one koji donose odluke. Sličnom logikom gleda se i na Beograd, u kontekstu Republike Srpske.
„Dakle, računa se da stariji brat, uslovno rečeno, u poziciji srpskog naroda to je Beograd, a u poziciji albanskog to je Tirana, može da utiče na Republiku Srpsku i na ’Kosovo‘“, jasan je Krstić, dodajući da formalno pravo takav odnos ne bi trebalo i ne bi smeo da bude isti, imajući u vidu da je Republika Srpska priznata kao entitet od strane svojih relevantnih faktora, dok je sa druge strane u pogledu statusa „Kosova“ to još nerešeno pitanje.
Neće biti prekrajanja granica
U suštini, prema mišljenju našeg sagovornika, definitivno postoji određena percepcija odnosa naroda koja možda prevazilazi granice.
U tom smislu da se ne gleda samo formalno na to da li je neko sa područja Kosova i Metohije Albanac ili je Albanac iz Albanije, nego se gleda u smislu etničkih korpusa.
„I mislim da tu može da se napravi određena paralela. Sa druge strane, mislim da Evropska unija neće ići toliko daleko u pravcu formalnog menjanja granica odnosno u pravcu neke vrste dozvole za projekat ’Velike Albanije‘ jer ukoliko bi se to desilo, to bi izazvalo mnoge promene u čitavom regionu“, zaključuje Krstić.
Dakle, pojašnjava on svoj stav, neće se igrati na bilo kakvu kartu daljeg prekrajanja granica, ali se suštinski igra na uticaj koji elite u Tirani i u Beogradu imaju na svoj etnički korpus van granica svoje države.
