Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da pregovori sa Beogradom u okviru briselskog sporazuma moraju dobiti neko vremensko ograničenje za završetak dijaloga, ali i potpuno drugačiju formu pregovora. Mustafa je najavio i da će se žaliti Briselu zbog „ponašanja Beograda u dijalogu“, jer, kako je naveo „ne možemo beskonačno traćiti vreme u dijalogu sa Srbijom“.
Kosovski premijer je dodao i da dijalog između Prištine i Beograda ubuduće mora da se održava u potpuno drugačijem formatu i konceptu, jer Beogradu nedostaje spremnost i ozbiljnost za rešavanje pojedinih pitanja, kao i „da dijalog u sadašnjem formatu ne donosi rezultate“.
Aleksandar Jablanović, bivši predsednik Liste „Srpska“ i predsednik Pokrajinskog odbora Pokreta socijalista Kosova i Metohije, za Sputnjik kaže da veruje da je Mustafina izjava više data zbog unutarpolitičkih dešavanja, jer je atmosfera već godinu i po dana u kosovskom društvu napeta, a podeljenost između vodećih partija kosovskih Albanca može da bude okidač za ovakvu reakciju.
„Kad god se desi neki sukob opozicije i vlasti u Prištini, ako se ne može rešiti razgovorom, onda su Srbi ta strana na kojoj treba da se iskali bes, kako bi se albansko jedinstvo obnovilo“, ocenjuje Jablanović.
Naš sagovornik naglašava da Mustafa sam po sebi nema nikakvu moć da utiče na to o čemu će se u Briselu pregovarati i na koji način će se to činit, ali zato može da utiče na opstrukciju primene briselskog sporazuma. Ono što Jablanovića zabrinjava je Mustafina izjava o novom formatu pregovora, što može značiti i da bi Priština od Brisela mogla da traži da budu priznati kao — nezavisna država.
„Ako se pominje format, to se pre svega odnosi na format razgovora, jer u Briselu razgovaraju Beograd i Priština, kao dve statusno neutralne strane. Ako želite da promenite taj format, onda je očigledno da oni u budućnosti hoće nastavak dijaloga između dve strane — Kosova i Srbije. To ni Srbi sa Kosova ni Beograd neće prihvatiti“, tvrdi Jablanović.
Kosovo je od trenutka kad je za predsednika dobilo Hašima Tačija, uz pomoć Amerike, pojačalo svoju diplomatsku kampanju za pridobijanje novih država koje bi priznale nezavisnost Kosova. Poseban tim u okviru te kampanje usredsređen je na Brisel kako bi evropska administracija „pritisnula“ ostalih pet članica EU da priznaju nezavisnost Kosova.
U međuvremenu, Priština je u gotovo ekspresnom roku usvojila zakon o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, kako bi ispunila jedan od uslova Brisela za dobijanje vizne liberalizacije. Drugi uslov, koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, prema pisanju kosovske štampe, Priština je spremna da realizuje, ali tek pošto Srbija odustane od ideje „da ima bilo kakve administrativne i finansijske veze sa opštinama na Kosovu koje su većinski srpske“.
Drugim rečima, Priština ne želi da država Srbija ima bilo kakve veze sa Kosovom. Istini za volju, Priština je već dobila šta je htela Briselskim sporazumom — sever Kosova i pravosuđe pod svojim zakonima, zbog čega i može da stalno postavlja nove uslove oko nastavka pregovora. Jedan albanski analitičar je rekao nedavno da je osam godina na koliko je oročena realizacija briselskog dogovora iz 2013. godine, period u kome bi se Kosovo već moglo naći unutra EU, čime bi se i postojanje briselskog sporazuma obesmislio, kao i razgovor sa Beogradom, koji bi takođe mogao do tada da postane deo Unije. U međuvremenu, prištinske vlasti čine sve da Beogradu što više otežaju nastavak pregovora stalnom uslovljavanjima, kao što je zahtev za demarkaciju granice sa Srbijom — temama koje ne samo da nemaju veze sa briselskim sporazumom, već se zna da Srbija ne želi o njima da razgovara, jer izlaze iz okvira statusno neutralnih tema.
