Iako je najavio da se neće pojaviti na novoj rundi pregovora sa Beogradom ukoliko Kosovo ne dobije viznu liberalizaciju, Isa Mustafa, kosovski premijer, naglo je promenio mišljenje i rešio da se ipak pojavi u Briselu. Mustafa se, prema izvorima Sputnjika, predomislio posle „prijateljskog ubeđivanja“ predstavnika američke administracije na Kosovu. Zauzvrat je dobio „čvrsto obećanje“ da će statut o formiranju Zajednice srpskih opština biti u skladu sa kosovskim Ustavom, ali i garancija da će Kosovo dobiti viznu liberalizaciju, kao i da se Beograd tome neće protiviti.
Druga tema koja će se takođe naći na spisku razgovora, po beogradskoj agendi, jeste pravosuđe, gde će naša delegacija potegnuti slučaj Olivera Ivanovića. Iz Prištine, međutim, poručuju da to neće biti tema, a tako za Sputnjik tvrdi i zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Selimi. Kaže, ne žele da se mešaju u rad pravosuđa na Kosovu. Nezvanično, i EU će pokušati da izbegne ovu temu.
S druge strane, iako je Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, najavio da ZSO može biti formirana samo onako kako je potpisano 25. avgusta u Briselu, Selimi je uveren da Đurić greši. On podseća da je Ustavni sud Kosova potvrdio da je formiranje ZSO moguće samo u skladu sa kosovskim Ustavom. Pritom, Selimi tvrdi da nije reč ni o kakvoj reviziji sporazuma, kako se u javnosti spekuliše, već o primeni potpisanih sporazuma i iz 2013. i iz 2015. godine. Drugim rečima, ako Beograd hoće ZSO, moraće da pristane na Ustav Kosova koji je baziran na Ahtisarijevom planu.
„On predviđa da opštine mogu da se povezuju po horizontalnoj osnovi. Sada imamo i odluku Ustavnog suda Kosova, koji je dao i zakonski okvir za formiranje Zajednice u duhu Republike Kosovo“, objašnjava Selimi za naš portal, dodajući da je Sud ocenio da pojedini principi nisu bili u duhu Ustava Kosova. Takvi komentari, navodi on, sada moraju biti uvršteni u „telo“ Statuta.
Selimi smatra i da se u Srbiji „diže buka radi same buke“ jer i Beograd zna da se ZSO nalazi na teritoriji Kosova, kako kaže, druge države, i da mora da bude formirana prema Ustavu Kosova, a da su tako i potpisali. Kako dodaje, ni finansiranje ZSO od strane Beograda neće biti problem ako je to zakonski regulisano, jer „i druge opštine u Republici Kosovo dobijaju donacije od drugih država“. Selimi očekuje da će se Priština i Beograd posvetiti više temama oko uspostavljanja avio i železničkog saobraćaja, nego već „rešenim stvarima“.
Nezvanično, u Prištini tvrde da je Amerika već „delegirala“ članove koji treba da prištinskom pregovaračkom timu pomognu da „ubedi EU“, a ovi Beograd, da pristane na izmene statuta ZSO. Pristanak Beograda na ovo bi značio prihvatanje plana Martija Ahtisarija, koji je Srbija u startu odbacila.
Iako Selimi kaže da Priština ne pokušava, niti traži reviziju sporazuma, o tome je posle Marka Đurića, koji je rekao da ne može biti revizije već samo primene potpisanog sporazuma, govorila i ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ona je, uz ocenu da je važno da dijalog Beograda i Prištine bude nastavljen, poručila da su se Beograd i Priština obavezali na poštovanje sporazuma.
„Nadamo se da Evropska unija neće dozvoliti reviziju Briselskog sporazuma, već omogućiti implementaciju onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom“, rekla je Joksimovićeva.
Iz kancelarije Federike Mogerini, koja je i posrednik u ovom dijalogu, najavljuju da će na sastanku dveju strana biti razmotrena primena postojećih sporazuma i da će se razgovarati o daljim koracima u okviru dijaloga.
