Možda prvi put u „najnovijoj istoriji“ olimpijskih igara (posle pada Berlinskog zida), nekoliko sati uoči otvaranja Olimpijade, niko ne postavlja pitanje koje se postavljalo još od kraja Drugog svetskog rata: Da li će ceremonija otvaranja zaseniti prethodnu?
Otkad se raspala bivša Jugoslavija i otkad su narodi od Vardara do Triglava ostali uskraćeni za ceremonije sleta organizovane svakog 25. maja o Danu mladosti, jedina kompenzacija su nam bila otvaranja i zatvaranja velikih sportskih takmičenja. A najglamurozniji „sletovi“ bili su otvaranja Olimpijskih igara.
A svako otvaranje Igara bilo je glamuroznije od prethodnog. Ko je gledao otvaranje igara u Pekingu 2008. pomislio je da nikad niko tako glamurozan „slet“ ne može napraviti. Međutim, otvaranje igara 2012. u Londonu zasenilo je Peking. Sa sve „raspalim“ rok velikanima druge lige, budući da je prva liga ostrvskih zvezda izostala sa ceremonije.
Nema sumnje da će otvaranje igara u Riju zaseniti „slet“ iz Londona, ali je globalni problem što se o veličanstvenom programu, koji će milijarde ljudi za nekoliko sati pratiti u direktnom prenosu, neće pričati danima posle. Verovatno ni satima.
Razlog je pravno-političko-nesportska doping rašomonijada sa zabranom učešća ruskim atletičarima na najvećoj sportskoj smotri. I današnja odluka Sportskog arbitražnog suda o poništavanju odluke MOK-a kojom se sportistima sa „doping prošlošću“ zabranjuje odlazak na Olimpijske igre, možda će izazvati neke pravne posledice, ali nepravdu prema ruskim atletičarima ispraviti neće.
Potencijalni osvajači zlatnih medalja poput Isinbajeve neće prošetati u svečanom defileu na olimpijskom stadionu u Riju. Kao što nisu ni jugoslovenski sportisti 1992. u Barseloni.
Nažalost po nas, nepravdu prema generaciji Đorđevića, Divca, Paspalja i ostalih, danas pamtimo još samo mi, dok će se nepravda prema Rusima pamtiti decenijama.
Jer Rusija nije samo velika vojno-politička, nego i sportska sila, država koja pretenduje na stotinak medalja, za razliku od Srbije za koju je uspeh i osvajanje pet. SR Jugoslaviji je učešće na Igrama u Barseloni zabranio Savet bezbednosti UN, a ruskim atletičarima u Riju Međunarodna atletska federacija, uz sasluženje Svetske antidoping agencije.
Nepravda prema srpskim sportistima nije izazvala nikakve posledice u međunarodnim sportskim asocijacijama, dok će nepravda nanesena ruskim atletičarima uskoro izazvati ozbiljne potrese. Živi bili, pa videli.
Sve to bacilo je senku na otvaranje igara u Riju. Jer, ma kako glamurozan i veličanstven „slet“ pripremili Brazilci, a ne sumnjamo da jesu, bez Isinbajeve i ostalih nepravedno izgnanih ruskih atletičara izgledaće mučno, kao prenos seoskog vašara u crno-beloj tehnici.
