Funkcioner DSS-a i bivši ministar u dve Vlade Srbije Aleksandar Popović bio je, svojevremeno, i jugoslovenski atletski reprezentativac i prvak bivše države. Kako kaže, bio je solidan atletičar u jugoslovenskim i evropskim razmerama. Takmičio se u trkama na 200 metara, ponekad i u trkama na 100 i 400 metara i trčao je na svim velikim takmičenjima osim Olimpijskih igara. Na OI 1992. godine u Barseloni, nije učestvovao zbog međunarodnih sankcija. Kao bivši sportista, javno se pobunio protiv izgona ruskih atletičara iz Rija.
„Gledam na ’doping skandal‘ kao sasvim očekivanu rezultantu svega onoga što se u Evropi i svetu događa godinama unazad. Imate potpuno neverovatnu kombinaciju brljivosti, katastrofalnog amaterizma, zlih namera i gluposti“, kaže Popović za Sputnjik.
„Celom tom skandalu i paradoksu vezanom za taj skandal, toj katastrofalnoj gluposti možda bismo se smejali da se ovde ne radi o ljudima koji su četiri godine svog života uložili spremajući se za Olimpijadu, ovako je prilično tragično. Da budemo jasni, ruski atletičari koji nikada nisu uhvaćeni na doping kontroli neće moći da se takmiče na OI u Riju, iako su ispunili normu za takmičenje zato što Svetska antidoping agencija tvrdi da je unutar Ruske Federacije bilo, da tako kažem, muvanja sa dopingom i sa uzorcima koji su tokom antidoping kontrole uzimani. Šta se sa tim uzorcima dešavalo, ja zaista ne znam i neću da kažem ni da je neko kriv ni da je neko prav. Moja dužnost kao bivšeg atletičara i kao atletičara koji je imao tu nesreću da se takmiči u vreme kada su prema nama primenjene sankcije, podjednako političke kao što su ove koje se danas primenjuju prema ruskim atletičarima, jeste da kažem da to nije u redu.
Ako bismo gledali sa pravne strane, ta odluka je donesena bez dokaza i temelji se na nivou rekla-kazala. To bi bilo isto kao kad bi na osnovu pisanja opskurnih tabloida sudovi donosili odluke…
— Naravno, ta odluka, nisam pravnik, ja sam hemičar, jeste pravno neodrživa. Na nekom sudu nekad kasnije ona će pasti, ali Olimpijada će proći i ti ljudi se neće takmičiti. Ali, na stranu njen pravni okvir koji je po svemu sudeći tragičan, jer je ljudima presuđeno bez suđenja, bez njihove odbrane i bez ikakvog dokaza. Ali hajde da posmatramo logično stvari. Svi ti atletičari su se uglavnom takmičili van Ruske Federacije i verovatno su većinu trka, bacanja radili van Rusije. Dakle, ajde da kažemo, teorijski da je u Rusiji nameštana antidoping kontrola, oni su bili testirani kao što je Ivana Španović bila maltretirana pre dve nedelje sa tri kontrole u jednom danu, ne u Srbiji nego u inostranstvu, sve njih su mogli da testiraju u inostranstvu i sigurno su ih testirali i čim nije dokazano da su pozitivni — oni su čisti. Druga važna stvar je da su i van takmičenja Svetska atletska federacija (IAF) i Svetska antidoping agencija mogle da šalju svoje leteće kontrole u Rusiju.
To pravilo, da neko ko je bio pozitivan na doping kontroli bilo kada, mimo atletike, ne može da nastupi na Olimpijadi, moje lično stanovište je da je to odlično pravilo, naravno bilo bi bolje da se uvelo ranije, ali to pravilo je sada uvedeno samo za ruske sportiste, ne za druge. I onda imate Felpsa i američke sprintere koji su bili dopingovani. Oni, dakle, mogu da nastupe na Olimpijadi, a ruski atletičari koji nikad nisu bili dopingovani — ne mogu. U čemu je razlika? Amerikanac je iz Amerike, a Rus iz Rusije. Iz svega toga je jasno da se ovde radi o politici.
Da li možemo reći da je rasizam ušao na mala vrata u Olimpijski komitet?
— Možda ne rasizam, teško mi je da to kažem, ali hajde neka neko pokuša da mi objasni tu odluku. Kako god da postavite stvari, vidi se koliko je sramotno ta odluka nepravedna. Ili, hajde da okrenemo priču potpuno drugačije. Od prošle jeseni, Ruska antidoping agencija praktično ne sprovodi antidoping program. Sprovodi ih britanska agencija koja uzima uzorke u Rusiji i ti uzorci se analiziraju u Velikoj Britaniji. Svi ti ljudi su bili pod kontrolom britanske agencije i svi su negativni. Da li to znači da Britanska antidoping agencija nije radila kako treba? Zbog čega se i britanski sportisti ne udalje sa Igara. Kako god da postavite stvari, logički je cela stvar prosto neodrživa i sasvim se jasno radi o kažnjavanju sportista iz Ruske Federacije i neko bi trebalo pošteno da kaže zbog čega se to desilo. Meni lično, veliko razočarenje je predsednik Međunarodnog saveza atletskih federacija Sebastijan Kou, koji je bio veliki atletičar i ja sam do ovoga bio apsolutno uveren i da je veliki čovek. Kao bivša atletska veličina, a ne kao neki funkcionerčić, morao je da zaštiti svoje kolege. Svoje čiste kolege. Morao je da zaštiti Isinbajevu. On to nije uradio i sa moralnog stanovišta, posle ovoga, mora da podnese ostavku.
Ima još jedna nelogična odluka, a to je da ne mogu da se takmiče ruski atletičari koji imaju prebivalište u Rusiji dok oni koji imaju prebivalište u SAD mogu…
— Na sreću, bar je Darija Klišina, skakačica u dalj, uspela da ni kriva ni dužna izbegne tu zabranu i ja sam srećan zbog nje. Mislim da nije tu Klišina bila meta, ona se provukla. Sasvim očigledno je cilj bio da se omogući učešće gospođi Stepanovoj, dakle ruskoj atletičarki koja je unutar ruskog sistema uhvaćena na doping kontroli i bila kažnjena dve godine, što je dokaz da je taj sistem funkcionisao. Nakon toga, otišla je u inostranstvo i počela da ispreda priče o navodnim greškama u doping kontroli Rusije. Da te greške postoje, ona ne bi bila uhvaćena, da je ruski sistem takav da štiti sportiste — ne bi ona bila uhvaćena. Ona je nastupila na Evropskom prvenstvu, iako ruski atletičari nisu, povredila se u trci koju nije završila i mislim da zbog te povrede ne bi mogla ni da nastupi na Olimpijadi. Na sreću, to je moj utisak, odluka MOK-a da ruski sportisti, koji su ikad uhvaćeni u doping kontroli, ne mogu da nastupe, zapravo je donesena da ona ne bi nastupila. Dakle IAF je bio spreman da dopusti da ona nastupi, iako je hvatana na doping kontroli. Vidite koje je to licemerje.
Šta stoji iza toga?
— Sasvim očigledno — politika. Politika i sport bi morali da budu potpuno odvojeni, ali mi, nažalost, vidimo na primeru MOK-a da oni to nisu. Prvi primer — Kosovo i Metohija, odnosno tzv. republika Kosova je primljena jednim vrlo fleksibilnim tumačenjem jednog od članova Statuta koji govori o priznanju. Zaista, taj član Statuta ne govori o tome da entitet koji je se prima mora da bude član UN, ali je prekršen Statut MOK-a na jednom drugom mestu gde sasvim jasno piše da entitet koji se prima, uslovno rečeno država, mora pod svojom kontrolom da ima sva takmičenja. Srpski klubovi sa Kosova i Metohije nastupaju u srpskim ligama. Dakle sasvim je jasno da tzv. savezi tzv. Kosova nemaju sve klubove i sva takmičenja pod svojom ingerencijom na teritoriji koju obuhvataju i zbog toga tzv. republika Kosova ne može da bude član MOK-a.
Sa koliko medalja očekujete da će se naša atletska reprezentacija vratiti iz Rija?
— Voleo bih da vidim paran broj, a unutar tog broja podjednak broj muških i ženskih. Mislim da je to dosta optimistično i bio bih srećan i sa najnižim neparnim brojem medalja, ali verujem da u slučaju dobrog spleta okolnosti, dobrog razvoja situacije na tartanu (podloga za trčanje), možemo da dođemo do dve medalje.
