Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin je ovog vikenda u Kosovskoj Mitrovici izjavio da je osnov rešenja kosovskog problema poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN). Da li u toj izjavi postoji još nešto osim ponavljanja poznate principijelne politike Rusije u odnosu na Kosovo i Metohiju? Na to pitanje analitičar i dobar poznavalac kosovske problematike Dušan Janjić za Sputnjik prvo napominje da se ozbiljna diplomatija, kakva ruska zasigurno jeste, oglašava kada nešto treba posebno da naglasi i poruči.
Izjava Čepurina znači da sa tim ruskim stavom treba računati u svim spekulacijama i političkim i diplomatskim razgovorima koji se vode ili će se voditi u Generalnoj skupštini UN, ili na bilateralnim nivoima, ili na nivou Srbija—Brisel—Vašington.
„Ja znam da postoji inicijativa da se sadašnji stepen normalizacije odnosa Beograda i Prištine pretvori u neku vrstu rezolucije, bilo u Generalnoj skupštini, bilo u Savetu bezbednosti UN“, kaže Janjić.
Rezolucijom verifikovati suverenitet Kosova
Ta inicijativa, objašnjava on, znači „da se odmeri, vidi da li su, s obzirom na dosad postignuti stepen širenja suvereniteta Prištine na celu teritoriju Kosova, stvoreni uslovi da se ubrza proces priznavanja Kosova, odnosno njegovog uvođenja u UN“.
Po njegovom mišljenju, ti razgovori koji teku, inicijative, čak i ne moraju u krajnjoj liniji da dovedu do izmene Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN.
Brana tome su kineski i ruski veto, jasno je to inicijatorima. Zato mogu, napominje Janjić, da dovedu do nove Rezolucije Generalne skupštine UN.
„U toj novoj rezoluciji bi se spominjala Rezolucija 1244, ali i objektivno, verifikovalo novo stanje i olakšao ulazak Kosova u UN, makar to bilo u statusu posmatrača koji sada ima Palestina“, kaže Janjić.
On precizira da su u prvom planu te rezolucije dva cilja — dalja redukcija prisustva UNMIK-a na Kosovu i verifikacija stanja na terenu, ili, kako se to kaže, osnaživanje procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Konsultacije na različitim nivoima
Na pitanje na kom su nivou te inicijative za promenu Rezolucije 1244, Janjić kaže da sigurno zna da se o tome vode konsultacije raznih nivoa, jer je, kaže, i on bio konsultovan. Ne bi ga, dodaje, iznenadilo da nekakva rezolucija prođe. Ističući da su inicijatori promene Rezolucije 1244 uglavnom sa Zapada, on napominje da oni računaju da će naći formulu u kojoj će pod obećanjem ubrzanja procesa prijema Srbije u EU, a zarad olakšanja procesa normalizacije odnosa i pronalaženja takozvanog novog formata pregovora, da pridobiju možda i Beograd.
„Sa Beogradom ili bez njega, ta rezolucija može da prođe Generalnu skupštinu, ali sigurno da bi im bilo bolje da se ne konfrontiraju sa Beogradom, pa će poučeni i ohrabreni iskustvom iz 2010. probati to i ovoga puta“, kaže Janjić. On je podsetio da je uz podršku tadašnjih srpskih vlasti, 2010. Generalna skupština donela rezoluciju o izmeštanju dijaloga Beograda i Prištine iz UN u EU i Brisel.
Na pitanje šta je sa stavom Beograda o tom pitanju, Janjić navodi da zasad nema javnih znakova da učestvujemo u konsultacijama, ali i smatra malo verovatnim da se u tim ekspertskim, širokim konsultacijama o novoj rezoluciji ne pitaju i naši zvaničnici.
On ipak napominje da je u najnovijem šestomesečnom izveštaju Beograda o stanju na Kosmetu u Generalnoj skupštini UN novina da je veliku pažnju posvetio etničkim incidentima, što bi trebalo da bude ozbiljan argument Beograda za zadržavanje Rezolucije 1244.
Uloga Rusije i Kine
Janjić smatra da najnovija zbivanja u Turskoj mogu doneti i dodatne pritiske na Beograd.
„Računa se da će događaji u Turskoj samo ohrabriti inicijatore nove rezolucije jer se dešava nova destabilizacija Balkana i direktno ugrožavanje pozicije Srbije na Kosovu, ali i u Sandžaku“, kaže Janjić.
On napominje da to što je rekao ambasador Čepurin o Rezoluciji 1244 nikako ne znači da Moskva nema razvijenu strategiju.
„Ona će principijelno biti na tom stanovištu i ima pravo da reaguje, da se prilagođava, da, uvažavajući interese Srbije, uvažava interese Moskve za prisustvo na Balkanu i za eventualno širenje uticaja izvan slovenske populacije, znači Rusije na Kosovu“, ističe Janjić. Zapadni Balkan je, kako napominje, zapadno krilo bliskoistočne krize, a Rusija je direktno uključena u razrešavanje pitanja Sirije.
„Sigurno da je procena Moskve da dok god čvrsto drži Rezoluciju 1244 u svojim rukama, ona ima snažan pregovarački adut i prema Vašingtonu i prema Briselu, pa i prema Beogradu“, zaključuje Janjić.
On je podsetio i na nepromenjeni stav Kine, još od vremena kada su ona i Rusija blokirale Ahtisarijev predlog promene Rezolucije 1244.
„Lično sam čuo od predstavnika Vlade Kine još 2005, tri godine pre blokiranja promene Rezolucije 1244, da može i Rusija, pa čak i Srbija da pristane na nezavisnost Kosova, ali da oni neće pristati dok ne razreše dve stvari. Prvo je principijelna međunarodno pravna pozicija i dobijanje garancija SAD da će poštovati poziciju Tibeta u Kini, a drugo da zauzvrat traže početak političke reintegracije Tajvana. Dakle, Kina ima vrlo jasno definisane zahteve u slučaju čak i da Beograd prizna nezavisnost Kosova“, rekao je Janjić za Sputnjik.
