Dan uoči početka samita NATO-a u Varšavi i dan pošto je istekao rok za smanjenje strateškog naoružanja do čega nije došlo, jedino je izvesno da su odnosi dve vojne sile najgori od kraja Hladnog rata.
Pre sedam godina, tačnije 6. jula 2009. godine, američki predsednik Barak Obama i tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, potpisali su u Moskvi dokument pod nazivom „Zajednički memorandum o razumevanju o budućem smanjenju strateškog naoružanja“. Dokumentom je predviđeno smanjenje na od 1.500 do 1.675 nuklearnih bojevih glava sa svake strane i to u roku od sedam godina od potpisivanja sporazuma. Dakle do juče.
Svaka od strana, što je i bilo očekivano, proziva onu drugu. Tako je pre tri meseca Obama ruskom predsedniku Vladimiru Putinu spočitao da je dolaskom na najvišu funkciju usporio proces smanjenja nuklearnog oružja.
„Zbog toga što je gospodin Putin došao na vlast ili se vratio na mesto predsednika i zbog toga što njegova strateška koncepcija predviđa prioritet vojne moći u odnosu na unutrašnji razvoj Rusije, do takvog progresa u odnosima sa Rusijom, kako sam se se nadao, nije došlo“, izjavio je Obama.
Ruska strana nije krila da će Oružane snage Rusije u 2016. godini posebnu pažnju posvetiti podršci strateških nuklearnih snaga, ukazujući na „zabrinjavajuću vojnu politiku NATO-a koja ima neprijateljski karakter prema Rusiji“.
Vojne aktivnosti NATO-a, povećanje aktivnosti njegovih oružanih snaga u blizini granica Ruske Federacije, raspoređivanje globalnog sistema PRO, kao i izrada novih sredstava za oružanu borbu povećavaju probleme narušavanja postojeće strateške ravnoteže snaga i stvaraju pretnju od novih i eskalaciju već postojećih konflikta, izjavio je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov.
Šta je za proteklih sedam godina dve zemlje dovelo od razumevanja, kako je navedeno u nazivu dokumenta o smanjenju strateškog naoružanja, do gotovo potpunog nerazumevanja?
Putin sve predvideo
Vojni analitičar i pukovnik u penziji Goran Jevtović za Sputnjik kaže da je onima koji poznaju Severnoatlantski savez jasno da im namere od starta nisu bile iskrene. Događaji koji su usledili to potvrđuju, kaže on i podseća na provokacije u Gruziji sa Južnom Osetijom kada je proces saradnje značajno narušen. On smatra da je tada počelo zahlađenja odnosa i spuštanja nivoa saradnje.
„Ključni momenat je čuveno Putinovo obraćanje na Minhenskom bezbednosnom forumu 2007. godine kada je jasno upozorio da ti bezbednosni, geopolitički i vojni procesi ne idu na poštenim osnovama. On im je to jasno rekao i predvideo šta će se događati i upravo se tako događalo. Kulminacija je došla sa događajima u Ukrajini, odnosno pučem koji je, sada je to valjda svima jasno, organizovan od strane SAD“, ocenio je Jevtović.
Podsećajući da od događaja u Ukrajini nije bilo sastanka na vrhu NATO-Rusija, on je naglasio da su odnosi na nultoj tački i da „sada imamo samo farsu Zapada i imitaciju pokušaja održavanja nekakvih partnerskih odnosa“.
„Suština je u pozadini i krije se u zaključcima koji su odavno pripremljeni za (sutrašnji) samit NATO-a u Varšavi, a to je dalje jačanje NATO-a, formiranje brzih jedinica, primena modela rotacije, jačanje nacionalnih kontingenata, formiranje novih komandi na istoku Evrope, osvežavanje tih procesa na Baltiku i u Poljskoj i praktično jednog zaokruživanja Rusije iz geopolitičkog, odnosno bezbednosnog ugla“, tvrdi Jevtović.
Na pitanje dokle može ići zatezanje u odnosima on je mišljenja da će NATO i njene vodeće članice nastojati da podrivaju Rusiju na više frontova putem manjih ratova, sukoba ograničenog intenziteta, ili terorističkih incidenata ozbiljnijih nego što su do sada viđeni. Za to su, smatra on, pogodne Ukrajina, Poljska i baltičke zemlje koje bi ojačali svojim kontigentima.
Uprkos tome što Rusija nema nikakve agresivne namere i što je treba posmatrati iz odbrambenog ugla, nema govora da će u skorije vreme doći do faze razumevanja u odnosima SAD- Rusija.
„U takvu vrstu razumevanja ne treba verovati. Svako otopljavanje odnosa je pozitivno i dobrodošlo obema stranama, običnom narodu, međutim, time se ne treba zanositi. Svakoga dana imamo toplo-hladne izjave koje nas očekuju i u narednom periodu“, kaže Jevtović.
Bilo bi čudno da je drugačije
Profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić pak smatra da je to što se dešava u odnosima Rusije i SAD u stvari konstanta međunarodnih odnosa. Nekada su bolji, nekad lošiji i te faze, kaže on, traju od kad postoje moderne države.
„Vidimo da su ti odnosi na najnižoj mogućoj tački. To je najdublja kriza od kraja Hladnog rata i raspada SSSR-a“, smatra on, ističući da je teško prognozirati kako će se stvari dalje odvijati.
„Ja očekujem da će na samitu NATO-a u Varšavi Rusija biti glavna tema o čemu postoje različiti stavovi različitih zemlja zavisno od toga u kojoj meri te zemlje Rusiju vide kao pretnju. Najekstremnije su one koje su najbliže Rusiji, bile su deo Varšavskog ugovora i imale istorijski rđavo iskustvo sa Sovjetskim savezom“, smatra on.
Savet Rusija-NATO 13. jula trebalo bi, dodaje Dragišić, da bude refleksija samita NATO-a koji zaseda sutra i preksutra. Do polovine jula imaćemo, po njegovom mišljenju, mnogo jasniju situaciju i sa više verovatnoće će biti vidljivo u kojem pravcu će se odnosi razvijati.
Dragišić, kao i Jevtović, smatra da sukob dve strane ipak nije verovatan, ali da je onaj regionalnih razmera vrlo moguć.
„U ovom trenutku ne treba strahovati da će doći do sukoba Rusije i SAD, ili Rusije i NATO-a. To se svakako neće desiti koliko god da se čuju pretnje sa jedne i druge strane. Te zemlje ipak vode racionalni ljudi koji znaju kakve bi posledice takav sukob izazvao. Ali postoji mogućnost da se taj sukob, kao i u toku Hladnog rata, prebaci na lokalne i regionalne sukobe“, kaže profesor Fakulteta za bezbednost.
Balkan bi, zaključuje Dragišić, u tom smislu bio prilično ugrožen međusobnim sukobima na relaciji Moskva-Brisel-Vašington.
