Nakon ulaska Krima u sastav Rusije, ravnoteža snaga u Crnom moru se promenila. Ukrajina je, prema rečima autora izveštaja, „istisnuta iz arene“, dok je Moskva već povećala svoju flotu, navode analitičari.
„Strateška važnost ove akvatorije porasla je u očima NATO-a, koji želi da pojača politiku obuzdavanja Rusije u Evropi“, piše Stratfor.
U članku se navodi da NATO treba da uzme u obzir Konvenciju iz Montrea iz 1936. godine, kojom se ograničavaju tonaža, broj i vreme boravka u Crnom moru vojnih brodova država koje na njega ne izlaze. Ipak, višenacionalne snage, poput Severnoatlantske alijanse, mogu da zaobiđu ograničenja uključivanjem u svoju flotu brodova iz nekoliko država i rotiranjem snaga. Upravo zato će na samitu, koji će se održati 8. i 9. jula u Varšavi, biti reči o mogućem povećanju zajedničkih vojno-pomorskih snaga tog vojnog bloka u Crnom moru, objašnjavaju analitičari.
Nisu sve zemlje NATO-a koje izlaze na Crno more spremne da podrže povećanje snaga Alijanse u regionu. Dok bi Rumunija, najverovatnije, pozdravila takve napore, Bugarska i Turska bi mogle biti uzdržanije jer ne žele neprijateljstvo sa Rusijom, saopštila je američka analitička kompanija.
Stratfor piše da je Turska donedavno takođe bila pristalica povećanja vojnog prisustva NATO-a u Crnom moru, ali da poslednjih nedelja Ankara pokušala da normalizuje odnose sa Moskvom, koji su se pogoršali u novembru prošle godine nakon obaranja ruskog aviona i pogibije pilota iznad Sirije.
Analitičari su uporedili odnos snaga u regionu: prema broju brodova NATO je ispred Rusije, ali ona ima drugih prednosti — na primer u avijaciji. Osim toga, Moskva aktivno modernizuje flotu, uključujući podmornice.
U suštini, Moskva više ne može da računa na Konvenciju iz Montrea — NATO će tražiti načine da zaobiđe ograničenja i obezbedi lidersku poziciju svoje Ratne mornarice u regionu, ali Krimsko poluostrvo daje Rusiji ozbiljnu prednost u odnosu na Alijansu, zaključuju eksperti Stratfora.