„Predstojeći samit NATO-a bi trebalo da pošalje poruku jedinstva i snage Zapadne alijanse“, navodi taj list.
Samit NATO-a biće održan 8. i 9. jula u Varšavi. Očekuje se da zapadni saveznici i formalno odobre raspoređivanje četiri bataljona u Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji. Centralna tema samita svakako će biti pitanje odbrane od navodne ruske agresije.
List podseća i na učestale „čvrste reakcije iz Rusije“ zbog sve većeg vojnog prisustva NATO-a na Baltiku, pozivajući se na raspoređivanje „raketa, tenkova i trupa“ u Kalinjingradu.
„Kao rezultat toga, sastanak u Varšavi ozbiljno će testirati nerve zapadnih saveznika“, navodi list i skreće pažnju na činjenicu da su mnogi ključni zapadni lideri koji će prisustvovati samitu, poput Dejvida Kamerona i Baraka Obame, u ostavci.
„Fajnenšel tajms“ navodi da je, u kontekstu te političke i strateške neizvesnosti, od ključnog značaja da samit NATO-a demonstrira jedinstvo, povezanost i poverenje saveznika.
U međuvremenu, analitičar za bezbednost Aleksej Fesenko kaže da će NATO iskoristiti Varšavski samit kako bi pokušao, otvoreno ili prikriveno, da izbegne ključne klauzule iz Osnivačkog akta NATO-Rusija iz 1997. godine.
„Najvažnija stvar koja će se desiti na samitu NATO-a u Varšavi je politička igra oko Osnivačkog akta iz 1997. godine“, naglašava on.
On podseća da je tim dokumentom Alijansa potvrdila da neće razmeštati vojsku i taktičko nuklearno oružje na teritorije njenih novih članica.
Sa druge strane, ruski izaslanik u NATO-u Aleksandar Gruško kaže da Moskva ne očekuje da će na predstojećem samitu u Varšavi NATO doneti neke nove odluke o jačanju vojnog prisustva Alijanse u Evropi.
„U stvari, svi planovi su već najavljeni. Sačekajmo samit. Iskreno, ne mislim da će se odluke razlikovati od već najavljenih“, rekao je Gruško.
Aleksej Melnik iz ukrajinskog tink-tenk centra smatra da će ključna stvar na samitu u Varšavi biti strategija NATO-a prema Rusiji, odnosno pitanje odvraćanja i pitanje dijaloga.
On je izrazio nadu da će Alijansa, uprkos diskursu koji vodi, raditi na unapređenju dijaloga koji može da pomogne u očuvanju postojećeg nivoa međusobnog poverenja i sprečavanju sukoba, uključujući i nepredviđene vojne incidente.
„Želeo bih da naglasim da će predstojeći samit NATO-a biti od izuzetnog značaja i da će odluke sa njega imati dugoročne implikacije za regionalnu i globalnu bezbednost“, istakao je on.
U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je pokazao spremnost da se ubrzo nakon samita u Varšavi održi sastanak NATO-a i Rusije, preneo je „Glas Amerike“.
„Transparentnost i smanjenje rizika treba da budu važne teme na sastanku NATO-Rusija, a NATO nastavlja da bude odgovoran, transparentan i predvidljiv akter i ostaje otvoren za dijalog sa Rusijom“, prenosi portal reči Stoltenberga.
NATO od početka ukrajinske krize jača svoje vojno prisustvo u Evropi, naročito u istočnoevropskim država, a kao razlog ističe navodno mešanje Rusije u ukrajinski sukob.
Moskva je u više navrata negirala optužbe, nazivajući vojno nagomilavanje NATO-a u blizini ruskih granica provokacijom.
