Kada se završio Hladni rat, Vlada Poljske je otkrila tajna sovjetska dokumenta u kojima se izlaže mogući plan vođenja rata između NATO-a i Varšavskog pakta. Kako piše „Nešenel interest“, taj plan, poznat kao „Sedam dana do Rajne“, našao su u osnovi vojnih vežbi 1979. godine na kojima je simulirano nanošenje udara na 25 ciljeva na teritoriji Poljske. Prema mišljenju američkog lista, legenda o ofanzivi je bila prosto „smokvin list“ koji je trebalo da sakrije pravu prirodu verovatnog konflikta — iznenadnog i munjevitog udara SSSR-a na NATO.
Kako prenosi list, ’80-ih godina 20. veka NATO je prešao na nuklearnu doktrinu „gipke odbrane“. Alijansa je tada bila spremna da upotrebi nuklearno oružje, ali je za pobedu morala da koristi konvencionalno naoružanje. U tome je i bila glavna razlika u odnosu na Varšavski pakt koji je, prema otkrivenim informacijama, smatrao da je upotreba nuklearnog oružja neizbežna i koji je planirao da ga iskoristi od samog početka. Prema mišljenju autora članka, takva koncepcija je davala Varšavskom paktu kolosalne strateške prednosti nad NATO-om.
Prema planu „Sedam dana do Rajne“ sovjetske nuklearne sile bi uništile Hamburg, Dizeldorf, Keln, Frankfurt, Štutgart, Minhen, Bon. Bilo je planirano uništenje sedišta NATO-a u Briselu, kao i belgijske luke Antverpena. Holandsku prestonicu i lučki grad Amsterdam očekivala je ista sudbina. Na Dansku je prema planu trebalo da budu izvedena dva nuklearna napada. Na kraju bi NATO bio obezglavljen, a civilne vlasti u Zapadnoj Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i Danskoj bi bile uništene i demoralisane. Te zemlje je nakon toga trebalo okupirati za sedam dana. Uništenjem luka u Hamburgu, Antverpenu i Amsterdamu bi se ozbiljno ograničile mogućnosti NATO-a za slanjem pomoći iz Velike Britanije i Severne Amerike.
Nakon izvođenja nuklearnih udara u ofanzivu je trebalo da pređe i regularna vojska. U planu „Sedam dana do Rajne“ bilo je predviđeno da Poljska postane radioaktivna zona koja bi izolovala Sovjetski Savez od njegovih snaga u Istočnoj Nemačkoj i Mađarskoj. Ta vojska, zajedno sa vojskama Istočne Nemačke, Čehoslovačke i Mađarske, trebala je da bude dovoljna za izvođenje operacije. Kako navodi „Nešenel interest“, teoretski poljske snage su mogle biti iskorišćene, ali se 1979. godine u SSSR-u pojavila sumnja u njihovu političku pouzdanost.
Kako zaključuje autor članka, taj plan prilično jasno ukazuje na dve situacije. Kao prvo, u slučaju iznenadnog napada kopnena vojska postaje najvažnija snaga, jer što se ona brže kreće, brže će biti uništen NATO, uključujući njegove avijacione baze i pomorske objekte. Kao drugo, NATO bi verovatno izgubio taj rat, jer pretpostavke Alijanse da bi rat postepeno prešao u nuklearni bile bi fatalne jer je protivnik nameravao da iskoristi nuklearno oružje već prvog dana.
„Scenario trećeg svetskog rata u Evropi je uvek bio malo verovatan, ali istovremeno je bio posebno opasan. Znamo da bi eskalacija i prelazak na nuklearni rat bio ne samo verovatan, već zagarantovan. Jedino pitanje je koji obim bi dobio takav nuklearni rat i da li bi u njemu ljudska civilizacija preživela“, zaključuje američki list.
