Rusko-kineski razgovori na najvišem nivou proteklog vikenda u Pekingu okončani su, između ostalog, i dogovorom o smanjenju zavisnosti „od spoljnih faktora“, odnosno o većoj upotrebi nacionalnih valuta u međusobnim transakcijama.
To znači da će udeo ruske rublje u takvim plaćanjima biti povećan sa sadašnjih tri odsto, a kineskog juana biti veći od devet odsto. Ti pokazatelji bi trebalo osetno da porastu nakon otvaranja obračunskog centra za transakcije sa juanom u Rusiji, ocenio je predsednik Rusije Vladimir Putin.
U kinesko-ruskoj trgovini juan i rublja počeli su da zamenjuju dolar još 2011. godine. U okviru jačanja finansijske saradnje, centralne banke dve države su 2014. godine potpisale trogodišnji sporazum o razmeni valuta vredan 150 milijardi juana (oko 23,5 milijardi dolara).
Od kolikog je značaja veće korišćenje nacionalnih valuta u međusobnim transakcijama govori to što je Kina vodeći trgovinski partner Rusije. U 2015. godini trgovinski obrt dve zemlje iznosio je 63,5 milijardi dolara, a pozitivna dinamika je nastavljena i u ovoj godini.
Ismail Musabegović iz Beogradske bankarske akademije za Sputnjik kaže da nije čudo što Rusija i Kina međusobno prave alternativni aranžman u odnosu na dolar.
„Sigurno je da će se povećavati odnos plaćanja lokalnim valutama. To znači da će kineska roba biti izražena u juanima, a ruska u rubljama. To nije tako jednostavan proces i tehnički mora da postoji mesto za sravnjenje, ali sam siguran da će se taj trend nastaviti i da će se povećati procenat međusobne trgovine i plaćanja za robu iz jedne i druge zemlje“, kaže Musabegović.
Narodna banka Kine je avgusta prošle godine u opticaj pustila rusku rublju u gradu Suifenu, jednoj od tačaka susreta kineske i ruske železnice. U tom velikom centru za trgovinu sa Rusijom pokrenut je pilot program dualne valute rublja-juan, koji je očigledno dao rezultate.
Rusko-kineska „dedolarizaciji“ sveta
Na potiskivanje dolara u međusobnom plaćanju, po mišljenju Musabegovića, dovešće i uključivanje juana u korpu rezervnih valuta MMF-a, što se očekuje početkom oktobra ove godine.
To je, kaže on, značajno za međunarodnu ekonomiju i tu Amerika praktično gubi jer se smanjuje važnost dolara kao glavne valute u svim međunarodnim trgovinskim odnosima. Sigurno je to pozitivna vest za ostatak sveta, osim za SAD, dodao je Musabegović.
Analitičari očekuju da će potražnja nacionalnih banaka za juanom biti oko pola biliona američkih dolara. Pošto su se globalne devizne rezerve drastično smanjile uključivanje juana u listu rezervnih valuta, koju čine dolar, evro, funta i jen, moglo bi da popravi situaciju, ocenili su oni svojevremeno komentarišući vest da je MMF dao zeleno svetlo juanu za korpu rezervnih valuta. Neki su tada u jačanju juana, posebno s obzirom na obim kineske ekonomije, videli i početak kraja hegemonije američke valute u svetskom finansijskom sistemu.
Musabegović kaže da juan svoju vrednost garantuje velikim deviznim rezervama.
„Kina ima skoro četiri hiljade milijardi dolara deviznih rezervi što je vrlo značajno. Oni nemaju toliko pokriće u zlatu koliko u snazi države koja stoji iza valute. Poverenje svih učesnika u transakcijama u valutu u stvari je poverenje u državu čija centralna banka stoji iza te valute“, objašnjava on.
Devedesetih godina prošlog veka, pre nego što je bio uveden evro, dolar je činio 71 odsto valutnih rezervi. Sada je udeo američke valute pao na 64 odsto.
Udeo evra je zbog ekonomske krize u EU pao sa 27,6 odsto u 2009. godini na 20,5 odsto.
Da je stvoren jak savez na putu ka „dedolarizaciji“ sveta, kako je to nazvao jedan turski medij, jasno je i iz ruske namere da se dolar i evro eliminišu u trgovini između zemalja Zajednice nezavisnih država (ZND), odnosno bivših članica SSSR-a.
Zemlje u okviru Evroazijske ekonomske unije (EEU) takođe idu ka prelasku na međusobna plaćanja u nacionalnoj valuti. Prema sporazumu između Rusije, Belorusije, Jermenije i Kazahstana, obavezan prelazak na domaću valutu trebalo bi da usledi između 2025. i 2030. godine.
Danas, oko 50 odsto prometa u EEU obavlja se u dolarima i evrima. Otuda namera Rusije i Kine da smanje zavisnost „od spoljnog faktora“.
„Mislim da će svima odgovarati da se napravi diversifikacija jer ovakva dešavanja kao što je ’bregzit‘, ili bilo koji drugi geopolitički događaj, investitore i one koji imaju novca teraju da traže alternativna rešenja. Treba novac skloniti kako bi se izbegle burne reakcije koje značajno mogu da umanje njegovu vrednost. Od petka do danas zbog ’bregzita‘ su na berzama u svetu akcije kompanija izgubile oko 2.100 milijardi dolara svoje tržišne vrednosti“, zaključio je Musabegović.
