„Radi smanjenja zavisnosti od spoljnih faktora mi proširujemo upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima. Udeo ruske rublje u takvim plaćanjima je 3 odsto, dok je kineskog juana mnogo veći — 9 odsto. Pritom, poslednji pokazatelji treba osetno da porastu nakon otvaranja obračunskog centra za transakcije sa juanom u Rusiji“, izjavio je ruski predsednik na kraju rusko-kineskih razgovora.
Nakon razgovora strane su potpisale solidan paket sporazuma koji se tiču raznih aspekata saradnje: od kosmosa i energetike do turizma i isporuke žita Kini.
Predsednik Rusije je saopštio da je razgovarao sa kineskim kolegom o zajedničkim naporima u borbi protiv međunarodnog terorizma, o Siriji i o nuklearnom problemu Severne Koreje.
„Razgovarali smo o poslednjim akcijama u rešavanju najvažnijih svetskih i regionalnih problema, zajedničkim naporima u borbi protiv međunarodnog terorizma, jačanju bezbednosti u Pacifičkom regionu, osiguranju nenuklearnog statusa Korejskog poluostrva“, rekao je Putin.
„Među zajedničkim spoljnopolitičkim zadacima su pomaganje u rešavanju sirijske krize i podrška miru i stabilnosti u Južnokineskom moru i u Centralnoj Aziji“, dodao je predsednik Rusije.
Ruski predsednik je saopštio da su se Moskva i Peking dogovorili o saradnji i po pitanju razvoja nuklearne energije u trećim zemljama.
„Razvija se saradnja u sferi korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Radimo na tome da do 2018. godine u Tjangvanskoj nuklearnoj centrali prorade još dva energetska bloka koja su izgrađena po ruskim tehnologijama. Dogovaramo se da aktivnije radimo i na tržištima trećih zemalja“, rekao je Putin.
Putin je naglasio da je Kina vodeći trgovinski partner Rusije. U 2015. godini trgovinski obrt dve zemlje iznosio je 63,5 milijardi dolara. Pozitivna dinamika se može videti i početkom 2016. godine, naveo je ruski predsednik.
Prema Putinovim rečima, energetika ostaje lokomotiva poslovne saradnje dve zemlje.
„Rusija povećava obime isporuka preko rusko-kineskog gasovoda, nastavlja se realizacija projekata izgradnje rafinerije nafte ’Tjanczinski‘, strogo i po planu se gradi gasovod ’Sila Sibira‘ koji treba da proradi punom snagom 2020. godine. U toku je usaglašavanje uslova za isporuku ruskog gasa zapadnom trasom u Kinu“, rekao je Putin.
Kineski partneri povećavaju svoje učešće u „Jamalu“, najvećem ruskom projektu za proizvodnju tečnog gasa, dodao je predsednik Rusije.
Rusija i Kina će do kraja godine usaglasiti i pitanja o izgradnji brze pruge Moskva-Kazanj. Prema rečima ruskog predsednika, radi se o transevropskoj magistrali koja treba da unapredi saobraćaj na ogromnom kontinentu.
Si Đinping pozvao Putina na samit G20
Kineski predsednik je pozvao ruskog predsednika na samit G20 koji se na jesen održava u Kini.
„Ruska strana će pružiti neophodnu podršku kineskim prijateljima tokom njihovog predsedavanja grupom ’dvadeset‘ i u pripremi samita ’dvadesetorice‘ koji će biti održan 4. i 5. septembra u Handžou, pošto smo mi već predsedavali tom organizacijom. Znamo da kineski partneri veoma ozbiljno prilaze pripremi tog događaja“, rekao je ruski predsednik.
