Kako je ranije saopšteno, Moskva je pripremila više od 50 sporazuma, koji bi mogli biti potpisani tokom Putinove posete, ali prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova ne bi trebalo očekivati „nekakve epohalne odluke“.
Fokus posete će biti pokretanje zajedničkih projekata u oblasti investicija, razvoja poljoprivrede i transportne infrastrukture, saradnje u oblasti ekonomije, trgovine, energetike, atomske energije, vazduhoplovne i raketno-kosmičke industrije…
Planirano je potpisivanje međuvladinog sporazuma, koji će pokrenuti program zajedničkog razvoja i izgradnje širokotrupnog aviona i teškog civilnog helikoptera.
„Kina je važan trgovinski partner Rusije, ali robna razmena među zemljama opada“, rekao je Ušakov. Prošle godine trgovinska razmena je opala za 28,6 odsto, do 68,05 milijardi dolara. Petnaestomesečni pad robne razmene zaustavljen je tek u aprilu, kada je zabeležen porast za 0,7 odsto. Moskva očekuje da će robna razmena dveju zemalja dostići sumu od 200 milijardi dolara do 2020. godine i taj cilj je, prema rečima ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, u potpunosti dostižan i ostvariv.
„Lični kontakt je veoma važan i nije slučajno što je Putin u intervjuu za ’Sinhua‘, uoči puta u Kinu rekao da između njega i kineskog predsednika postoji veliki nivo poverenja. Ne mislim da Rusiju u Pekingu očekuju nove velike inicijative, jednostavno ona će pokazati da se saradnja postepeno razvija, bez obzira na sve poteškoće.
„Više od 70 odsto ruskog izvoza u Kinu i dalje ide na energetiku, ali se postepeno povećava i udeo u oblastima visoke tehnologije, na primer, vojnoj oblasti. Planira se isporuka Kini ruskog sistema S-400, lovaca SU-35, pri čemu su oni zaštićeni posebnim sporazumima, koji isključuju mogućnost ’krađe‘ tehnologije“, kaže za Sputnjik Jurij Tavrovski, profesor na ruskom Univerzitetu Družbe naroda i stručnjak za rusko-kineske odnose.
Očekuje se da će lideri dveju zemalja dati i zvanično start pregovorima za pripremu sporazuma između integracionih projekata — Evroazijskog ekonomskog saveza i ekonomskog pojasa „Put svile“.
Putin je nedavno na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu izjavio da će Kina učestvovati u stvaranju novog trgovinsko-ekonomskog partnerstva u Evroaziji.
„Rusija gradi blokove tjanvanske nuklearne elektrane na obali Žutog mora, ali i ovde treba ojačati saradnju, pošto je Kinezima interesantno naše (rusko) iskustvo u toj oblasti i naši sistemi nuklearnih elektrana, koji se razlikuju od američkih. Osim toga, pojavljuju se i novi, neobični pravci rusko-kineske saradnje kao što je izvoz ruskih prehrambenih proizvoda u Kinu — od čokolade do maslaca i mleka. Ipak, jedna od najvažnijih oblasti saradnje je povezivanje projekata EAES i ekonomskog pojasa ’Put svile‘. Akcenat se stavlja na izgradnju infrastrukture — puteva i železnica, uključujući i projekat auto-puta zapadna Kina — zapadna Evropa, koji će ići kroz Kinu, Kazahstan i Rusiju“, kaže Tavrovski.
Putin i Đinping će takođe razmotriti i brojna regionalna i međunarodna pitanja, o kojima Moskva i Peking imaju uglavnom iste ili slične stavove. „Moskvi i Pekingu je potrebno da sarađuju jer su ucrtane nove linije podele sveta — stvaraju se transtihookeanska i transatlantska partnerstva, u koja niko ne namerava da poziva ni Kinu, ni Rusiju — to znači da ćemo se mi nalaziti između čekića i nakovanja“, zaključio je Tavrovski.
Jedan od najvećih bilateralnih projekata Moskve i Pekinga ostaje gradnja gasovoda „Snaga Sibira“, po kojem će Rusija isporučivati Kini do 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a u toku su i pregovori o izgradnji zapadnog kraka — „Snaga Sibira 2“, preko Altaja.
Osim toga, u maju je kineska strana izrazila spremnost da investira u projekat brzih pruga Moskva—Kazanj, pa se očekuje potpisivanje i tog sporazuma. Na određenim delovima te pruge vozovi će razvijati brzinu i do 400 kilometara na čas. Putin i Đinping u Peking su stigli iz Taškenta, gde su bili na dvodnevnom samitu ŠOS-a i gde su se takođe sastali i razgovarali.
Putin je u Peking otputovao sa velikom delegacijom ruskih ministara i biznismena.