Profesor Pravnog fakulteta univerziteta u Notingemu dr Uglješa Grušić kaže da će, po svemu sudeći, rezultat referenduma u Velikoj Britaniji biti tesan. Grušić, prošlogodišnji dobitnik nagrade Američkog udruženja za međunarodno pravo, dodaje da je nesporno je da je britansko društvo podeljeno po pitanju ostanka ili izlaska iz EU.
„Podele idu ne samo po stranačkim linijama, već i po starosnoj strukturi, nacionalnoj pripadnosti, kao i ekonomsko-socijalnom statusu birača. Mislim da je rano reći šta te podele govore o britanskom društvu. Za takvu ocenu je potrebno najpre znati rezultat referenduma, a potom ozbiljno istražiti rezultat i faktore koji su taj rezultat prouzrokovali“, kaže Grušić za Sputnjik.
Šta će se promeniti u Britaniji posle referenduma u slučaju eventualnog izglasavanja izlaska iz EU, a šta u Uniji, u političkom i ekonomskom smislu? Šta su dobici, a šta gubici Britanije i Unije?
— Izlazak Velike Britanije iz EU će dovesti do velike nesigurnosti. Vodeći ekonomisti u zemlji upozoravaju na negativne ekonomske posledice, bar na kratki i srednji rok, počev od pada berzanskih indeksa, preko pada funte, do pada vrednosti nekretnina. Što se tiče Britanije, u političkom smislu postoje bar dve velike neizvesnosti. Prva je post-bregzitovski status Britanije unutar Evrope i u svetu. Neizvesno je da li će Britanija moći da dobije status koji trenutno uživaju zemlje poput Norveške ili Švajcarske, koje nisu u EU, ali učestvuju u jedinstvenom evropskom tržištu i prihvataju veliki deo evropskih propisa. Ukoliko se Britanija ne izbori za takav status, moguće je da će u odnosu na EU završiti u sličnom položaju u kome se trenutno nalazi Srbija, pa možda čak i u položaju manje integracije. Druga velika neizvesnost se tiče dalje voljnosti škotskog biračkog tela da ostane u Uniji sa Engleskom ukoliko se ostvare predviđanja da će Škoti većinom glasati za ostanak u EU. Što se tiče EU, ona je na velikom iskušenju. Kakav god da bude ishod referenduma, EU će morati da se reformiše.
Moje je mišljenje da izlazak iz EU ne može dovesti do dobitaka za Britaniju. U samom centru debate se nalazi pitanje imigracije. Oni koji se zalažu za izlazak Britanije iz EU smatraju da bi taj ishod doveo do smanjenja neto imigracije i time, na primer, do boljih javnih službi i nižih cena nekretnina. Taj argument, međutim, gubi na težini ako se uzme u obzir da ne znamo koja je alternativa članstvu Britanije u EU. Ako je alternativa norveški model, onda Britanija ništa ne dobija na polju imigracije budući da je Norveška otvorena za radnike iz zemalja EU. Pored toga, zagovornici izlaska iz EU su nedovoljno kritični u pogledu mera iz oblasti socijalne politike koje su preduzele ne samo ova i prethodna konzervativna Vlada, već i laburistička Vlada, a koje su dovele do korozije socijalne države u Britaniji. EU, sa druge strane, izlaskom Britanije bi bar dobila samoisključenje države-članice koja nikada nije bila preterano entuzijastična povodom evropske ideje.
Kako komentarišete nedavnu izjavu premijera Kamerona da će, ukoliko se izglasa izlazak iz EU, Velika Britanija postati „mala Engleska“?
— Ideju „male Engleske“ umesto Velike Britanije posmatram kao duplo upozorenje. Ta izjava se najpre odnosi na štetne posledice zatvaranja Britanije u slučaju da ideje pojedinih zagovornika izlaska iz EU prevladaju. Sa druge strane, ta izjava u sebi sadrži i upozorenje da bi izlazak Britanije iz EU zaista mogao i u bukvalnom smislu da predstavlja početak kraja Velike Britanije kakvu je danas poznajemo.
Zašto je gospodin Kameron preko noći „promenio ploču“ i od zagovornika „bregzita“ i čoveka koji je izdejstvovao referendum, postao glavni „lobista“ za ostanak Britanije u EU?
— Mislim da Kameron nikada nije zagovarao ideju „bregzita“, te da nije promenio ploču. Konzervativna partija ima veoma jaku struju koja već duže vreme zagovara izlazak iz EU. Da bi zadovoljio tu struju, kao i da bi dobio glasove na prethodnim opštim izborima, Kameron se obavezao da će organizovati referendum ukoliko torijevci dobiju većinu. Imajući u vidu da su torijevci, protivno istraživanjima javnog mnjenja, uspeli da osvoje apsolutnu većinu, Kameron je u neku ruku postao žrtva velikog uspeha sopstvene partije. Budući da su liberalne demokrate, inače protivnici „bregzita“, ispali iz Vlade, Kameron nije imao drugog izbora nego da održi obećanje i raspiše referendum. Budući da je politika njegove Vlade da Britanija treba da ostane u EU, Kameron je logično i glavni „lobista“ za taj ishod.
Kako će se podela unutar vladajućih torijevaca na liniji Kamron protiv Borisa Džonsona odraziti na odnose unutar vladajuće partije u danima posle referenduma?
— Podela unutar torijevaca traje već neko vreme. Ta podela je sada samo personifikovana u premijeru Kameronu i bivšem gradonačelniku Londona Džonsonu. Kakvi će biti odnosi unutar vladajuće partije zavisi naravno od rezultata referenduma. Ukoliko Britanci glasaju za izlazak iz EU, mislim da će Kameron teško moći da opstane u poziciji premijera. Ukoliko Britanci glasaju za ostanak u EU, mislim da će Kameron učvrstiti svoju poziciju, ali će verovatno morati da napravi određene promene u Vladi ili partiji da bi povratio jedinstvo.
Pre dve godine su Škoti tesnom većinom izglasali ostanak u Velikoj Britaniji, ali je Aleks Samond najavio novi referendum o statusu Škotske ukoliko Britanija izađe iz EU. Šta će biti sa Škotskom ukoliko se izglasa izlazak iz EU?
— Glas za izlazak iz EU bi najverovatnije ponovo otvorio škotsko pitanje. To pitanje nije trenutno u fokusu debate i to je po meni vrlo iznenađujuće. Ukoliko izlazak iz EU ima potencijal da pogorša odnose među konstitutivnim delovima Velike Britanije, onda je to pitanje koje bi trebalo da bude u centru debate, a ne negde na periferiji. Ali ne treba zaboraviti da ekonomska situacija sada nije ista kao ona koja je postojala pre dve godine. Cena nafte je tada bila oko 100 dolara za barel, sada je daleko niža. To dovodi u pitanje ekonomsku isplativost izlaska Škotske iz Britanije.
Prema nekim tumačenjima, jedan od ključnih razloga zašto je Škotska ostala u Britaniji pre dve godine je i jasna poruka da u slučaju izglasavanja nezavisnosti neće automatski ostati članica EU, već će morati da prođe čitavu proceduru pristupanja. Slične poruke stižu iz Brisela i ovih dana. Koliko takve poruke mogu uticati na opredeljenje birača u Ujedinjenom Kraljevstvu?
— Pojedini zvaničnici EU su jasno rekli da bi glasanje za izlazak iz EU pokrenulo ireverzibilan proces. Britanija bi morala da pregovara sa EU o mnogim pitanjima, uključujući i pitanje tačne prirode odnosa sa EU, i ti pregovori ne bi bili laki. Ne verujem da takve izjave preterano utiču na opredeljenost birača. Oni koji glasaju za izlazak nemaju veru u EU i izjave EU zvaničnika za njih nemaju neku težinu. Oni koji glasaju za ostanak imaju veru u EU, što izjave EU zvaničnika mogu samo da učvrste. Na neopredeljene birače će verovatno više uticati događaji i izjave neposredno pred samo glasanje.
Šta će se promeniti u Britaniji, a šta u EU ukoliko se Britanci izjasne za ostanak u Uniji?
— Referendum je ukazao na mnoge slabosti EU, kao i na mnoge teškoće sa kojima se ova zajednica suočava. Glas za ostanak u EU ne bi trebalo da se tumači kao glas za status kvo, već kao glas za suočavanje sa ključnim problemima, među kojima bih ja posebno izdvojio nedostatak ideje socijalne pravde na evropskom nivou, iako je ta ideja jedna od temelja na kojima se evropska društva zasnivaju.
Kako objašnjavate tezu da kod zagovornika izlaska iz EU prevladava „žal za iščezlim carstvom“, odnosno nostalgiju za nekadašnjom imperijom?
— Tačno je da mnogi koji zagovaraju izlazak iz EU govore kako Britanija treba da se okrene Komonveltu i da produbi saradnju sa državama koje su nekada bile deo Britanskog carstva. Mislim da je traženje opravdanja za „bregzit“ u takvim anahronizmima pokazatelj manjka racionalnih argumenata na strani zagovornika izlaska iz EU.
Da li bi se eventualni izlazak Britanije (jedne od tri najjače ekonomije) iz EU mogao tumačiti kao početak kraja Unije, imajući u vidu da je pre tri godine Island prekinuo pregovore o pridruživanju?
— Mislim da će, bez obzira na ishod referenduma, EU opstati u jednom ili drugom obliku. Izlazak Britanije bi značio izlazak članice koja nije privržena evropskoj ideji kao što su mnoge druge. Kao što je poznato, Britanija nije član Evropske ekonomske i monetarne unije, nije član Šengena, ima tzv. „opt-out“ u pogledu pitanja iz oblasti policije i pravosuđa, kao i specifičnu poziciju u pogledu Povelje o fundamentalnim pravima Evropske unije. Izlazak Britanije bi trebalo shvatiti kao upozorenje da su reforme EU neophodne, ali bi bilo daleko od početka kraja EU.
Kako će se rezultati referenduma, bez obzira na ishod, odraziti na srpsku politiku pridruživanja EU?
— Bez obzira na ishod, britanski referendum se ne može pozitivno odraziti na srpsku politiku pridruživanja EU. EU neminovno čeka proces reformisanja i verovatno je da će dalja pristupanja Uniji biti usporena. Sa druge strane, Srbija kao relativno mala zemlja, kao uostalom i ostale zemlje u okruženju koje nisu članice EU, nema potencijal da svojim pristupanjem ozbiljnije naruši ravnotežu na tržištu rada, usluga i roba ostalih država-članica. Drugim rečima, svako dalje širenje EU na Srbiju i zemlje u okruženju ne bi Uniju dovelo u iskušenja do kojih su dovela pristupanja en bloc Poljske i ostalih zemalja 2004. godine i donekle skorašnja pristupanja Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Stoga mislim da dalja pristupanja Uniji neće biti zaustavljena, ali je sigurno da će se striktno kontrolisati uslovi koje svaka zemlja kandidat mora da ispuni.
