Bilo je uvek sukoba među navijačima kada se igralo za titulu na evropskom ili svetskom prvenstvu, ali ne i tako masovnih i intenzivnih tuča, iz dana u dan, praktično od prvog dana šampionata.
Nekadašnji fudbalski reprezentativac Srbije, poznat po svojim kolumnama o različitim fenomenima u sportu, Ivan Ergić kaže za Sputnjik da fudbal ne može da se posmatra izolovano i da, kao i u slučaju drugih društvenih pojava, treba gledati širu sliku. Pogotovo što je, kako napominje, reč o fudbalu, koji pleni toliku pažnju širom sveta.
„Dešavanja sa navijačima u Francuskoj su posledica krize, ne samo ekonomske, migrantske, već krize politike i civilizacije kao takve“, kaže Ergić.
Na konstataciju da je pre samo dve nedelje odigrano finale Lige šampiona, klupskog takmičenja najboljih evropskih fudbalskih klubova, tokom koga nije bilo incidentnih situacija, Ergić konstatuje da je igranje nacionalnog tima drugačije nego kada to čine klubovi.
„Taj nacionalni sentiment je dodatno pojačan kada se navija za nacionalnu selekciju u odnosu na klub. I to je prirodno. Prethodnih decenija i u zemljama na Zapadu, koje su se donekle, uslovno da kažem, denacionalizovale, i nemaju toliki nacionalni naboj, nacionalna selekcija je važna. Može da stvori euforiju i osećaj pripadnosti i identiteta i homogenizovanja nacije. To je još relevantnije u ovom vremenu svih mogućih kriza, od krize identiteta, do političkih i ekonomskih“, ističe Ergić.
Fudbalska geopolitika i dvostruki standardi
Ono što uistinu ne mogu jedna drugoj da kažu političke elite određenih evropskih država, mogu navijači, dajući tako svoj doprinos zaštiti nacionalnih interesa.
Nije čudo što su se odmah potukli baš Englezi i Rusi, kada ih je žreb već spojio u Marseju. Srbi, koji nemaju fudbalsku reprezentaciju na prvenstvu, dali su svoj ulični doprinos Parižanima u „ratu“ protiv Turaka. Pobili su se i Nemci i Ukrajinci…
Kako će se u Francuskoj završiti ova fudbalska geopolitika još nije izvesno, uprkos tome što je francuska policija dobila englesko pojačanje i što je UEFA počela da preti. Evropska fudbalska federacija je uslovno suspendovala Rusiju sa prvenstva, što znači da naredni incident navijača znači njeno izbacivanje sa prvenstva.
To što su se podjednako mlatili i brojniji Englezi, koji su, po sopstvenom priznanju, počeli tuču i to obnarodovali na društvenim mrežama, što je brzopotezno sa njih skinuto, nikom ništa. Upravo ta politika dvostrukih standarda sutra može biti razlog za novo isterivanje pravde ruskih navijača koje njihovu reprezentaciju može koštati. Ili je to i bio cilj odluke UEFA.
Zar danas nekoga uopšte čudi politika dvostrukih standarda, pravi specijalitet Evropske unije. Poput onog još svežeg sa prijemom Kosova u članstvo UEFA, sve uz kršenje sopstvenog statuta kada nisu ni skrivali da je tu politika odigrala ključnu ulogu.
„Politika u svemu igra ulogu i sigurno da postoje ispolitizovani ljudi u strukturama tih globalnih sportskih institucija kao što su FIFA i UEFA. Kada pogledate sve afere i koliko je korumpirana ta birokratija, ne bi me čudilo i da su politički korumpirani“, kaže Ergić.
Politika je, međutim, i to što su Rusi rekli da se uprkos svemu neće žaliti na odluku UEFA. Dovoljno joj je to što je suočena sa mogućim kolektivnim izostankom atletičara sa predstojećih Olimpijskih igara zbog dopinga pojedinaca. Brzo je reagovano sa samog državnog vrha. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je naložio da svi sportski funkcioneri i savezi moraju da ulože maksimalan napor kako navijači Rusije ne bi pravili incidente na šampionatu Evrope u fudbalu.
Smirivanje strasti kao gašenje posledica
Smirivanje navijačkih strasti u Francuskoj je, međutim, tek pokušaj gašenja jednog od mnogobrojnih požara u Evropi. Dovoljno je setiti se samo novinskih napisa uoči evropskog prvenstva. O fudbalu je malo ko pričao, bezbednost je bila u prvom planu.
Ali nije samo terorizam to što izaziva opravdan strah svakog običnog stanovnika Starog kontinenta. Sve što se u Evropi trenutno dešava je razlog za strahovanje. Od sve teže ekonomske situacije i sve težeg dolaska do posla u situaciji kada je armija migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka već stigla, kada je napetost između Zapada i Rusije nikada veća od kraja Hladnog rata, kada je jaz između bogatih i siromašnih najveći.
Ne mora prosečan građanin, odnosno navijač, o tome mnogo da zna, ali to odlično oseća. Formula — piva, tuče i igara — nije tek tako pala s neba. Svi preduslovi za to da navijač preraste u huligana su stvarani svesno ili nesvesno, iz neznanja ili iz nečijih interesa, a najpre sadejstvom svih tih faktora. Naravno, kao kolateralna šteta naopake ali nedodirljive visoke politike otuđenih centara moći.
Fudbal, kao najvažnija sporedna stvar na svetu, sa najvećom armijom „pratilaca“, samo je lakmus papir koji na pravi način boji ono što se u društvu zbiva.
Zar to nismo videli na Maksimiru 1990. godine, kada je umesto fudbalske utakmice Dinama i Zvezde odigrana tuča navijača koja je simbolično označila krvavi kraj jedne države.
