Nemačka televizija ARD emitovala je u sredu uveče dokumentarni film u kome je prikazano da se inicijali ruskog ministra sporta Vitalija Mutka nalaze na dokumentu koji je trebalo da sakrije pozitivan rezultat doping testa jednog ruskog fudbalera Krasnodara. Mutko je za celu priču rekao da je „smešna i neverovatna“.
On je naveo da je dokumentarac napravljen kako bi se pokazalo da napori Rusije u borbi protiv dopinga nisu stvarni. Film je inače emitovan u vreme kada Moskva pokušava da ubedi Međunarodnu atletsku federaciju da je reformisala svoj antidoping program, kako bi se ukinula suspenzija njenim atletičarima za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru.
Ruski ministar sporta Vitalij Mutko je izjavio da je antidoping laboratoriji u Lozani trebalo oduzeti akreditaciju, jer je dozvolila tako krupne greške pri proverama ruskih sportista. Mutku je stigla i podrška iz Kremlja. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da navode iz dokumentarca televizije ARD zvanična Moskva smatra klevetom.
„Tvrdnje nisu ubedljive i nisu potkrepljene suštinskim dokazima“, rekao je Peskov i optužio ruske uzbunjivače koji su učestvovali u otkrivanju doping programa posle bekstva iz Rusije, da su to učinili za „30 srebrnjaka“.
Međunarodni olimpijski komitet nedavno je saopštio da je posle ponovljenih testiranja uzoraka sportista sa Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine i Londonu 2012. godine pronađeno 55 pozitivnih rezultata. Ruski olimpijski komitet je saopštio da je od toga dvadeset dvoje ruskih sportista, uključujući i osvajače medalja. Ruski zvaničnici saopštili su da su kod dvoje sportista „B“ uzorci bili negativni, a Mutko je rekao da su ta dva slučaja dovoljno opravdanje da se ukine ceo program ponovljenog testiranja.
Rukovodilac službe za medije Centra sportskih priprema nacionalnih ekipa Rusije pri Ministarstvu sporta Ruske Federacije Andrej Mitkov podseća da su, na primer, „B“ doping testovi dvostrukog olimpijskog šampiona u brzom hodanju Denisa Nižegorodova i veslača Aleksandra Kornilova sa Olimpijade u Pekingu 2008. godine dali negativne rezultate.
„Laboratorija u Lozani je sebe kompromitovala, i trebalo je da bude sprovedena istraga, a potom je trebalo i oduzeti akreditaciju ovoj ustanovi. Gde je ovde zvanično pismo za Svetsku antidoping agenciju? Naša reakcija ne bi smela ostati samo na verbalnom nivou, već bi morala da usledi i oštra zvanična reakcija“, rekao je Mitkov.
On napominje da bi trebalo tražiti i proces pred sudom.
„Zašto ne bi, na primer, Denis Nižegorodov, čovek legenda koji je na finišu na Olimpijskim igrama u Atini padao u nesvest i koga su bez dokaza optužili da je koristio doping, tužio laboratoriju u Lozani? On bi taj proces svakako dobio. U suprotnom, napadi na Rusiju će se samo nastaviti“, kategoričan je Mitkov.
Artjom Pacev, sportski pravnik, kaže da nemačka televizija ARD nema i nikada nije imala ozbiljne dokaze, osim tvrdnji Grigorija Rodčenkova i njemu sličnih „odmetnika-preletača“, kako ih naziva predsednikov portparol Dmitrij Peskov.
On podseća da je, nakon što je ARD u decembru 2014. godine objavio prvi film o dopingu u ruskom sportu, pokrenut sudski postupak o zaštiti reputacije Ruskog atletskog saveza.
„Tokom ovog procesa nemački novinari su potvrdili da nisu proveravali informacije koje su dobili od informatora, bivšeg šefa ruske antidoping laboratorije Vitalija Stepanova i njegove supruge, sportistkinje Julije. Osim toga, predstavnici televizije su izjavili da i oni smatraju da su ove informacije neistinite. Nije jasno zašto autori uopšte nazivaju taj film dokumentarnim, on više liči na naučnu fantastiku“, napominje Pacev.
U međuvremenu, nemačka Atletska federacija pozvala je Međunarodni olimpijski komitet da zabrani ruskim atletičarima učešće u Riju zbog sumnje da su koristili doping. Nemci su poslali pismo predsedniku MOK-a Tomasu Bahu i poručili da su iznenađeni izveštajima o dopingu Rusa. Rukovodilac službe za medije Centra sportskih priprema nacionalnih ekipa Rusije pri Ministarstvu sporta RF Andrej Mitkov svestan je da će ruski sportisti tek biti pod pritiskom.
„Na ovome se neće zaustaviti, biće još pokušaja napada. Zasedanje saveta Međunarodne asocijacija atletskih federacija se održava 17. juna u Beču, gde će se razmatrati pitanje ruske atletike i oni mogu odlučiti da ne dozvole učešće ruskim sportistima na Olimpijadi. Sastanak u Međunarodnom olimpijskom komitetu biće održan 21. juna, gde će se opet razmatrati lična i kolektivna odgovornost za zloupotrebu dopinga. Može se desiti da čitavu rusku nacionalnu reprezentaciju ne puste na Olimpijske igre u Brazilu“, kaže Mitkov.
Vladimir Novaković, novinar „Sport kluba“ za Sputnjik kaže da je sasvim jasno da se tokom cele godine vrši pritisak na ruske sportiste i da se to videlo i u nastupima mnogih drugih međunarodnih sportskih tela, a posebno medija. Prema njegovim rečima, to nije ograničeno samo na Nemačku, jer su još žešći napadi dolazili iz Britanije u prethodnih nekoliko meseci.
„Ne sećam se nekog sličnog slučaja, jer obično su neke političke ili sportsko organizaciona tela radila takve stvari i pozivala na zabrane. Međutim, kada to dođe na nivo samog organizatora jednog sporta u zemlji to deluje zaista ozbiljno, a posebno kada se zna da nemački atletski savez ima popriličnu težinu u svetu. Ono što jeste izvesno da u svetu ima dosta raširenog dopinga, pogotovo u olimpijskim sportovima, i nekako se dešava da su uvek iste nacije na spisku onih koji su pred svako takmičenje optuživani i na koji se vrši pritisak“, kaže Novaković.
On napominje da smo svedoci onoga što se čuvenom Huseinu Boltu dešava pred svake Olimpijske igre, kao i kako prolazi još nekoliko uspešnih država koje ne pripadaju bloku najbogatijih na svetu.
„Ne verujem da je postoji regularan način da se zabrani kompletnom jednom sportu da se takmiči jer to je suprotno svim olimpijskim poveljama i duhu Olimpijskih igara. Ipak, ne bi me iznenadilo da se tako nešto desi, jer mi na ovim prostorima najbolje znamo kako izgleda kada se pomešaju sport i politika, pa čitava reprezentacija biva izbačena sa svih takmičenja na nekoliko godina“, ističe Novaković.
Na pitanje da li je pritisak Zapada na Rusiju, pored političke i ekonomske, sada dobio i sportsku dimenziju, Novaković kaže da tu nema dileme i da je tako nešto bilo očekivano.
„Jasno je da je cela ideja bila da se sport uvede kao još jedan front u taj opšti sukob koji je vrlo jasan i neskriven u medijima širom sveta već nekoliko godina. Očekujem i novi talas pritisaka oko 2018. godine, za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji. Sećamo se da je i pred Soči 2014. takođe bilo mnogo svakakvih priča, pa se na kraju ništa nije dogodilo, a znamo kakva je tada bila atmosfera između Rusije i Zapada. Zamislite kako sada to izgleda kada je sukob manje-više otvoren već dve godine, a kako će tek izgledati 2018“, kaže Novaković.
Politički analitičar Aleksej Martinov ocenjuje da su ruski sportisti trenutno trn u oku zapadnih zemalja, jer u poslednjoj deceniji Rusija ulaže puno novca u razvoj sporta, pa ruski sportisti imaju rezultate nalik onima iz druge polovine prošlog veka, kada su sovjetski sportisti dominirali na OI i svetskim prvenstvima.
„Naravno da nekome to ne odgovara, zato je planirana specijalna operacija protiv ruskog sporta. Tim pre što autori ove kampanje imaju punu podršku od strane političkog esteblišmenta u SAD i zapadnim zemljama i u potpunosti kontrolišu organizacije poput svetske antidoping agencije VADA. Ono što se dešava potpuno je u skladu sa globalnom antiruskom medijskom kampanjom“, napominje Martinov.
Inače, film koji je nemački kanal ARD emitovao 9. juna je četvrti po redu. Prvi deo u kojem se govorilo o tome da su ruski sportisti koristili doping bio je prikazan 3. decembra 2014. godine. Drugi deo filma u etar je otišao 7. decembra, a u martu 2016. godine treći. Autor serije filmova Hajo Zepelt se oslanjao samo na glasine i neproverene optužbe na račun ruskih sportista i državnih službenika.
