Ako je suditi prema anketama javnog mnenja, istorija može da se menja. Tako je, prema podacima ankete Sputnik.Mišljenja, svega 15 odsto anketiranih, odgovarajući na pitanje ko je odigrao ključnu ulogu u pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, od pet ponuđenih odgovora (Velika Britanija, SSSR, SAD, drugi ili „ne znam“) odabralo SSSR.
Nije stvar u takmičenju tipa „ko je više učinio“, stvar je da se iz svesti građana Zapada briše sećanje na žrtve koje je jedan narod (u ovom slučaju građani SSSR-a) dao u borbi za slobodu evropskih i azijskih naroda.
Kako bi se spoznale srazmere stradanja građana SSSR-a u Drugom svetskom ratu, istoričar Predrag Marković koristi poređenje broja žrtava u SSSR-u sa brojem žrtava Holokausta. Za Holokaust, koji je postao simbol masovnih zločina koje su počinili nacisti, znaju svi, kaže Marković, međutim, velika većina zapadne populacije ne zna za nekoliko miliona sovjetskih zarobljenika i ne zna za milione civila u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji.
„Kada bi se žrtve sabrale, slovenske žrtve brojem prevazilaze žrtve Holokausta. U slučaju Belorusije, i po procentu broja stradalih, broj Belorusa približava se broju evropskih Jevreja“, objašnjava Marković.
Njegov ruski kolega Vladimir Simindej, rukovodilac istraživačkih projekata Fonda „Istorijsko sećanje“ brojevima ilustruje ulogu Crvene armije u oslobođenju Evrope od nacista. Prema različitim ocenama, kaže Simindej, Crvena armija oslobodila je skoro 50 odsto teritorije savremenih evropskih država, ne računajući evropski deo SSSR-a i pretrpela mnogo veće gubitke od zapadnih saveznika.
„Ukupno stanovništvo zemalja koje je oslobodila Crvena armija iznosilo je više od 120.000.000 ljudi u 16 danas nezavisnih evropskih zemalja. U oslobođenju još 6 zemalja, Crvena armija učestvovala je zajedno sa saveznicima“, zaključuje Simindej.
Zašto na Zapadu vlada uverenje da je uloga SSSR-a u borbi protiv fašizma manja od uloge SAD, Britanije ili Francuske? Prema Markovićevim rečima, zapostavljanje istorijske uloge SSSR-a ima dve strane, političku i kulturološku. Politički motivi povezani su sa omalovažavanjem Rusije i minimiziranjem njenog značaja, a kulturološka sa Holivudom, kaže Marković.
„Kada gledate holivudske filmove, u njima nema druge vojske sem američke, po neki britanski vojnik i pripadnik francuskog Pokreta otpora“, objašnjava on.
Simindej se slaže sa Markovićem oko uloge Holivuda u formiranju svesti u savremenim društvima. On bi voleo da vidi rezultate istraživanja o tome koja je država imala ključnu ulogu u pobedi nad fašizmom među profesionalnim istoričarima.
„Ukoliko budemo pitali profesionalne istoričare, oni će sigurno reći da je, barem na kopnu, ključnu ulogu imao upravo SSSR, i na zapadu i na istoku, u borbi protiv Japana. Međutim, treba imati na umu da postoji posebna vrsta istoričara, koji politizuju istoriju. Recimo, u bečkim knjižarama sam video knjigu čija je ključna poruka da je Staljin maltene gori od Hitlera, da su njih dvojica zajedno zakuvali situaciju u Evropi, a onda su došli Amerikanci koji su sve spasili“, kaže Simindej.
Istoričar Konstantin Zaleski smatra da je potcenjivanje uloge SSSR-a u Drugom svetskom ratu ciljana politika Zapada koja traje poslednjih 70 godina, ali poslednjih 20 posebno aktivno.
„Uloga SSSR-a se ne prećutkuje, ali se sva pažnja okreće na ulogu (zapadnih) saveznika. Tako se stvara utisak da SSSR nije igrao vodeću ulogu u pobedi. Pritom, zapadni političari ne samo da smanjuju ulogu SSSR-a, nego pokušavaju da na njega prebace odgovornost za izbijanje rata“, smatra Zaleski.
Za zapadne političare Drugi svetski rat i Hitler samo su deo istorije, kao Džingis kan ili Napoleon, i nemaju nikakve veze sa savremenošću.
Problem je tome, što su Hitler i nacisti, osvajajući Evropu, pronosili i nacističku ideju koja je za cilj, između ostalog, imala i istrebljenje i pretvaranje u roblje slovenskog stanovništva na osvojenim područjima.
„Taj plan predviđao je istrebljenje i pretvaranje u roblje slovenskog stanovništva, pre svega u Poljskoj i SSSR-u. Elite bi bile istrebljene, a narod bi bio pretvoren u robove. Poljaci se sada nerado sećaju toga da su njihovi sadašnji nemački saveznici zapravo spremali Poljake za istrebljenje i nerado priznaju da je i njih ipak oslobodila Crvena armija“, kaže Marković.
Ipak, prema njegovim rečima, nema bojazni da fašizam može ponovo da se pojavi u Evropi, barem ne u obliku u kojem je postojao, jer je Nemačka od vremena rata potpuno mentalno promenjena. Međutim, do nekih oblika ksenofobije i mržnje prema strancima može doći i dolazi, ali opet ne u obliku kakav je postojao u vreme nacizma.
