Prvi srpski naučnofantastični film — „Procep“ zatvorio je ovogodišnji 44. Fest, a od 28. aprila publika će imati priliku da ga gleda na redovnom bioskopskom repertoaru. U intervjuu za Sputnjik jedan od producenata projekta, Milan Todorović, govori o ovom, za Srbiju, nesvakidašnjem filmskom ostvarenju.
Milane, kakav je utisak na gledaoce ostavio „Procep“ posle premijernog prikazivanja na ovogodišnjem Festu? Da li ste imali tremu kako će ovaj, za domaću kinematografiju novi žanr proći kod naše publike?
— Ne mogu reći da sam imao tremu, zato što je ovo već treći takav film koji Marko Jocić i ja produciramo. Jeste prvi naučnofantastični, ali prethodna dva su bila horori, što se takođe vrlo retko stvara u Srbiji. Reakcije su bile dobre, bio sam prijatno iznenađen. A ono što mi je bilo naročito zanimljivo je to što su mnogi posle filma još prilično dugo komentarisali neke aspekte filma, koje su čak različito shvatili. Naročito kraj, koji je malo neobičan i otvoren.
Glumačka podela je vrlo interesantna, kako u ovom tako i u Vašim prethodnim producentskim i rediteljskim ostvarenjima. Glavne uloge tumače Srbin, Slovenka i Amerikanac… Na osnovu čega pravite kasting?
— Moram priznati da su ove uloge praktično pisane za sve njih. Kada smo odlučili da će nam ovo biti sledeći projekat, scenario još uvek nije bio napisan, postojala je samo ideja koju nam je izložio reditelj Dejan Zečević. Insistirao sam na samom početku da glavna uloga bude pisana za Kena Forija, s obzirom na to da je on bio glavni glumac u „Zoni mrtvih“ i nas dvojica smo već duže vreme radili na scenariju za nastavak tog filma, pa je ovo došlo kao neka zamena za to. Mislim da je uloga koja je pisana za Kena Forija zaista sjajna, neobična je ne samo u njegovom opusu nego i inače, jer taj lik prolazi jedan jako zanimljiv put od samog početka do kraja i jako se interesantno razvija. Sa druge strane smo imali Dragana Mićanovića, za koga je opet pisana uloga, jer je on bio glavni glumac u „Mamuli“. Marko Jocić je trebalo da sarađuje sa Katarinom Čas, i odmah smo našli i treći lik. Novitet je Monti Markam, koji je veteran holivudskih filmova.
Možete li nam dati siže filma u kratkim crtama?
— Ne bih baš mnogo da otkrivam, ali bazični zaplet je da agenti CIA koji su spavači u Beogradu dobiju zadatak da istraže pad američkog satelita koji se srušio u Vojvodini i odlaze na tu lokaciju. Međutim, prateći satelitski signal, shvate da satelit ne postoji i da zapravo prate signal astronauta koji je nestao 1976. na Mesecu, gde mu se gubi svaki trag. I sada je glavna misterija otkud taj astronaut tu, kako je tu dospeo i šta se sa njim dešavalo svih tih godina. A da stvar bude komplikovanija, seljani koji su ga našli misle da je on novi mesija i ne dozvoljavaju agentima da ga odvedu iz sela.
Koliko je filmska tehnologija kod nas napredovala? Da li je u potpunosti spremna da isprati ovakvu vrstu projekta?
— Mislim da jeste. Gledaoci mogu da svedoče o tome. Vizuelne efekte je radio studio iz Beograda „Digitalkraft“, a za njih se može reći da su veterani ovoga posla. U filmu postoje potpuno kompjuterski generisane scene, apsolutno kompjuterska animacija, a mnogi su mislili da su to scene koje su snimane u studiju. Kod nas postoje kapaciteti za to, samo je šteta što se ne koriste više, i što domaći fondovi retko kada podržavaju žanrovske filmove koji su zahvalni za takve zahvate. Postoji potencijal i treba ga iskoristiti.
Vrlo zapaženo su prošla i Vaša dva rediteljska ostvarenja — „Zona mrtvih“ i „Mamula“. Da li se posle „Procepa“ može reći da su horor i naučna fantastika definitivno žanrovi po kojima planirate da ostanete upamćeni u filmskoj industriji?
— Kada reditelj svoju karijeru započne sa jednom vrstom filma, onda mu stalno nude slične projekte. Ali ja ne bih voleo da to bude tako, iako su moja dva prethodna filma bila prilično popularna, pre svega u svetu. Sledeći film koji planiram da režiram se zove „Uličarka“ i biće jedna socijalna drama sa elementima trilera.
Takođe ste profesor na FDU. Da li među Vašim studentima ima onih koji teže ka žanrovskim novitetima poput Vas?
— Klasa kojoj sam predmetni profesor je upravo u pripremama za svoj ispitni film koji rade po priči Stivena Kinga. Oni su već krenuli tim stopama, iako je žanr više politički triler, a ima elemenata horora. Videćemo. Studenti moraju da nauče kako da plasiraju žanr i koji su žanrovi najisplativiji. Horor jeste aktuelan u svetu, međutim, naravno, zavisi od afiniteta. Moraju da budu otvoreni za sve vrste filmova.
Na kojim projektima trenutno radite?
— Pomenuo sam projekat „Uličarka“, koji je u razvoju, a skrenuo bih pažnju i na dokumentarni film „Tapavica“, koji će biti premijerno prikazan 26. aprila u Domu omladine. To je zanimljiva priča o prvom srpskom osvajaču olimpijske medalje. On je učestvovao na prvoj Olimpijadi 1896. i tamo osvojio bronzanu medalju iz tenisa, a kasnije se bavio arhitekturom i projektovao značajna arhitektonska dela. Dosta zanimljiva ličnost iz naše istorije koja je praktično zapostavljena. Pored toga, u planu imam još jedan projekat — slešer — horor film „Killer Model“.