Srbija je filmskim i televizijskim stvaraocima iz sveta veoma interesantna zbog raskoši prirodnog ambijenta i zanimljive arhitekture koja odslikava razne epohe, stilove i ideologije, ali joj fali program finansijskih podsticaja države koji bi privukao ovu vrstu investicija.
„Mađarska i Češka i dalje prednjače u ovom našem delu sveta po broju investicija filmskih i televizijskih studija iz celog sveta. Međutim, u međuvremenu je Hrvatska postala veoma ozbiljan konkurent, otkako je pre dve godine uvela svoj sistem podsticaja i od kako je, baš zahvaljujući tome, kod njih počela da se snima serija 'Game of Thrones', trenutno najveći svetski televizijski projekat. Evo, sad će se i šesta sezona snimati u Hrvatskoj“, kaže za Sputnjik izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije Ana Ilić.
Koliko je izgubila Srbija?
Producenti su delove serijala snimali prvo u Dubrovniku, a potom su otišli u Split i druge gradove Hrvatske. Bili su zainteresovani i za lokacije u Srbiji, odnosno za Kalemegdan i Smederevo, ali su odustali jer je Hrvatska ponudila povoljnije uslove, zasnovane prevashodno na poreskim olakšicama koje znatno umanjuju troškove snimanja.
Ana Ilić ističe da je Hrvatska samo tokom prve četvrtine ove godine zaradila 27,6 miliona evra od snimanja serijala „Igra prestola“ i sličnih projekata na svojoj teritoriji. Srbija je, poređenja radi, od 2009. godine, kada je Srpska filmska asocijacija osnovana, do danas zaradila oko 60 miliona dolara od iznajmljivanja filmskih lokacija svetskim sinaestama.
„Za nas je najteži primer blokbaster 'Die hard 5' (Umri muški), s Brusom Vilisom. Taj film je trebalo da se snima ovde u Srbiji i već je sve maltene bilo dogovoreno, međutim, na kraju su ipak otišli u Mađarsku, koja odavno ima taj sistem podsticaja. Tu su potrošili 92 miliona evra za godinu dana snimanja“, ukazuje Ilićeva.
Otpor domaćih producenata
Uredba koja propisuje program poreskih podsticaja za inostrane filmske stvaraoce koji žele da snimaju u Srbiji ušla je u zvaničnu proceduru, na inicijativu Ministarstva privrede, uskoro bi trebalo da je razmatra Vlada Srbije, a očekuje se da bi njena primena mogla da počne na jesen.
Na pitanje zašto proces uvođenja subvencija inostranim filmadžijama toliko kasni, Ana Ilić napominje da je ideja o privlačenju stranih produkcija u Srbiju, pokrenuta još pre dve godine, prvobitno izazvala otpor kod domaćih televizijskih i filmskih producenata. Oni su smatrali da će im takav program povećati konkurenciju i smanjiti mogućnosti za rad. Nesporazum je nakon brojnih razgovora razrešen, ali neke od nadležnih ustanova i dalje ne prepoznaju značaj ove vrste inostranih investicija.
„Ministarstvo privrede i kabinet potpredsednice Vlade Srbije (Zorane Mihajlović) odmah su prepoznali značaj ovakvog programa i odmah su počeli da rade na tome. Mnogo sporije su reagovala ministarstva finansija i kulture. Ministarstvo kulture bi zapravo trebalo da bude nadležno, ali se ono pokazalo kao najtromije i najneažurnije“, tvrdi Ana Ilić.
Bliski istok, Egipat, Indija…
U međuvremenu, interesovanje inostranih sineasta za Srbiju i njenu ponudu raste, sve češće dolaze filmski producenti, i to ne samo iz SAD, Velike Britanije, zapadnoevropskih zemalja i Skandinavije, nego je sve više i produkcija s Bliskog istoka, iz Egipta, Libana, Turske, Indije.
Na Tari se trenutno snima film „Forest“ (Šuma), čiji su producenti prošle godine u Srbiji snimali i film „Everli“ sa Salmom Hajek u glavnoj ulozi. Prošle godine premijerno je prikazan i holivudski akcioni hit „November Man“ s Pirsom Brosnanom, takođe sniman na lokacijama u Srbiji. Jedan od zapaženih projekata bila je i drama „Tenor“ iz Južne Koreje, snimljena prošle godine, za koji je filmsku muziku i orkestraciju izvela Beogradska filharmonija.
„Ipak, to su i dalje filmovi manjeg i srednjeg budžeta. Mogli bismo da pucamo na mnogo više. Podsticaje je uvela i Makedonija, a najavljuje ih i Crna Gora. Srbija već zaostaje u ovoj oblasti i poslednji je trenutak da uđe u taj kolosek, posebno jer je i dalje zanimljiva kao do sada malo korišćena destinacija“, upozorava Ana Ilić.
