Sa njim smo razgovarali i o tome kako su šiiti i suniti uopšte i zaratili u Iraku, zatim o situaciji u Jordanu nakon izraelske okupacije Palestine, kao i o trenutnoj migrantskoj krizi.
Kako se sva dešavanja na Bliskom istoku odražavaju na Jordan, s obzirom da se ta zemlja sa jedne strane graniči sa Irakom, a sa druge sa Sirijom?
– Situacija u Jordanu je stabilna, živimo u miru i potpunoj sigurnosti. Međutim, iako naši građani trenutno ne brinu o terorizmu, živimo u veoma napetoj i stresnoj situaciji jer su naše komšije nestabilne. Granice sa Irakom i Sirijom su zatvorene i svesni smo da moramo biti oprezni kako ne bismo dopustili da teroristi uđu u našu zemlju.
Istovremeno, iako živimo bez terorizma, to ne znači da unutar zemlje ne postoje pojedine terorističke ćelije. Međutim, one su trenutno neaktivne i mirne, tako da verujemo da ćemo preživeti ovu krizu bez nekog većeg uticaja na Jordan.
S obzirom da se Jordan smatra najplodnijom zemljom sveta, kako se ova situacija odražava na izvoz poljoprivrednih proizvoda?
– Politički i ekonomski gledano, mi imamo velike probleme jer su zatvorene granice i ne ostvarujemo izvoz iz Jordana. Pored toga, sa velikim poteškoćama izvozimo i u Evropu, budući da je tranzit preko Sirije i Turske zatvoren. Međutim, jedan od većih problema predstavljaju migranti i izbeglice iz Sirije i Iraka. To je već dugogodišnji problem, koji je počeo još od izraelske okupacije Palestine.
Mogu to da uporedim i sa situacijom koja se dogodila tokom rata u Jugoslaviji, s obzirom da sam bio student na Beogradskom univerzitetu 1967. godine, pa poznajem mentalitet vašeg naroda. Te iste godine je počeo Šestodnevni rat između Izraela i Palestine. Još uvek se dobro sećam kako smo u Jugoslaviji bili okruženi brigom, ljubavlju i solidarnošću od strane kolega, profesora i ali i vlasti.
Kakva je trenutno situacija sa migrantima u Jordanu?
– U Jordanu trenutno živi oko 10,5 miliona ljudi, od čega je samo 6,5 miliona Jordanaca, dok su sve ostalo migranti i izbeglice. Sve je počelo još 1947. godine nakon formiranja Izraela, kada je u Jordan ušlo skoro milion Palestinaca, što je bilo jednako tadašnjoj celokupnoj jordanskoj populaciji.
Zatim je novi talas izbeglica iz Palestine ušao u Jordan nakon Šestodnevnog rata, čineći da ukupan broj izbeglica iz te zemlje iznosi 2,8 miliona, odnosno 42 odsto ukupne jordanske populacije. Većinu Palestinaca smo tretirali kao naše sopstvene, dajući im puna prava. Međutim, nakon građanskog rata u Libiji 1976. godine, Jordan je prihvatio skoro 30.000 libanskih izbeglica. Nova kriza sa izbeglicama nastupila je po američkoj okupaciji Iraka 2003. godine, kada je u Jordan prešlo 800.000 Iračana, dok je poslednja takva situacija nastupila 2011. godine, kada je u našu zemlju prešlo 1,4 milion Sirijaca.
Jordan se smatra svetom zemljom hrišćanstva. Kakva je situacija sa hrišćanima?
– Jordan i Palestina su svete zemlje, mesto gde se rodio Isus Hristos. Svi tragovi njegovog života i dalje postoje u Vitlejemu, Jerusalimu, Jordanu, to je osnova hiršćanstva. Upravo ta religija se rodila i učvrstila u Jordanu i Palestini. Zbog toga, normalno je da u ovim zemljama žive hrišćani. Možete li da zamislite to mesto bez hrišćana? Ukoliko hrišćani ne mogu da žive u svojoj domovini, gde treba da žive?
Preko 15 vekova hrišćani i muslimani su živeli zajedno u miru i blagostanju. Zajedno su branili svoju teritoriju, interese i nezavisnost, zajednički se borili protiv svojih neprijatelja. Međutim, poslednjih nekoliko desetina godina sve se izmenilo. Svedoci smo građanskog rata između samih muslimana, kao i među hrišćanima i muslimanima. Svakako da postoji razlog za to, odnosno postoje oni koji su uticali da to tako bude, a to je terorizam.
Terorizam je uzeo maha nakon američke okupacije Iraka 2003. godine. Dakle, terorizam je došao zajedno sa Amerikancima. Vekovima Iračani nisu ni gledali ko je šiit, a ko sunit. Međutim, dolaskom Amerikanaca ta razlika je postala veoma bitna nakon čega su međusobno zaratili. Ideja izbeglištva u potpunosti je povezana sa idejom o terorizmu. Ako želimo da sredimo situaciju sa izbeglicama, moramo da pobedimo terorizam.
Hoće li ikada, prema Vašem mišljenju, doći do kraja sukoba između šiita i sunita?
– Taj sukob će se svakako jednog dana završiti, međutim pitanje je na koji način. Mi se nadamo da će taj kraj biti fer za sve nas.
