Na donatorskoj konferenciji u Londonu je prošle nedelje prikupljeno više od 10 milijardi dolara za pomoć izbeglicama iz Sirije u okolnim zemljama, Turskoj, Jordanu, Iraku, ali i u samoj Siriji gde je ratom pogođeno oko trinaest i po miliona ljudi, a čak šest i po miliona je interno raseljeno.
Međutim, postavlja se pitanje kako dostaviti pomoć pod ratnim dejstvima? Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da upravo to pitanje otvara pravi cilj Londonske konferencije, čije se održavanje poklopilo sa prekidom pregovora u Ženevi.
„Naučili smo da mnoge stvari koje deluju jako lepo mogu da se zloupotrebe. I ovde bi moglo da bude zloupotrebe, da se kaže da sakupljeni novac ne može da se iskoristi na adekvatan način, jer nema bezbednosti za dostavljače. Da je potrebno osigurati neku vrstu humanitarnog koridora, teritorije na kojoj bi bili bezbedni i to bi mogao da bude izgovor za neku vrstu intervencije koju bi podržao Zapad“, kaže Janković.
On dodaje da je sa druge strane Evropska unija morala konačno da sedne za sto i bavi se pitanjem migranata, jer je na velikom ekonomskom i socijalnom udaru. Preko 90 odsto izbeglica u EU dolazi preko Turske koja kontroliše njihov priliv u Evropu, 3 milijarde evra koje je EU obećala Turskoj još u septembru za zbrinjavanje izbeglica iz Sirije na njenoj teritoriji, Turska još nije videla, tako da je i njoj u interesu konačan razgovor o pomoći, kaže Janković, ali dodaje da je prvi prioritet Turske da njena vojska uđe u Siriju.
On ne veruje da bi nastavak pregovora u Ženevi, koji su prekinuti na dan održavanja Donatorske konferencije za Siriju, mogao da donese mir toj zemlji, s obzirom da na njima nije prihvaćeno učešće kurdskih snaga, jer se samim tim ne pregovara sa nekim ko deluje na terenu, ko se bori protiv terorista.
„Turska se već dugo nudi da uđe, od 2012. godine, prvo zato što želi da spreči stvaranje kurdske države na teritoriji Sirije, sa druge strane, očigledno je da Turska sarađuje sa DAEŠ–om, sa kojim sve teže trguje zbog intervencije Rusije, pa to čini preko Iraka. Ulaskom na teritoriju Sirije oni bi pomogli DAEŠ–u, bili bi u direktnom kontaktu“, ocenjuje Janković.
Sa tim odličnim poznavaocem prilika na Bliskom Istoku razgovarali smo i o složenoj situaciji u Libiji, ali i o Jemenu u kome rat besni već godinu dana.
Tamo su tri frakcije u sukobu, Huti, paravojna milicija, koju čine šiiti sa severa i pristalice bivšeg predsednika Saleha, druga grupacija su snage odane novom predsedniku Hadiju, koji ima podršku Saudijske Arabije, čije su jedinice prošle godine ušle u Jemen.
„Iako njihove trupe koriste američko naoružanje, Huti im uspešno pariraju, čak su u nekoliko navrata uništili neke pogranične postaje Saudijske Arabije na njenom delu teritorije. Treća snaga tzv. Al Kaida Jemena, lokalne policije islamista, takođe kontrolišu deo zemlje na jugu. Oni ratuju i protiv jednih i drugih. To je građanski rat koji nije građanski jer u njemu pored Saudijske Arabije posredno učestvuju SAD, ali i Velika Britanija“, objašnjava Janković.
U emisiji "Spunjik intervju" upitan o trenutnoj situaciji u Libiji, on je rekao da ta zemlja više ne postoji…
