U Londonu je danas održana donatorska konferencija pod nazivom „Podrška Siriji i regionu 2016“, koja je okupila predstavnike preko 70 država. Domaćini konferencije su britanski premijer Dejvid Kameron, nemačka kancelarka Angela Merkel, norveška premijerka Erna Sulberg, kuvajtski emir šeik Sabah el Ahmed el Sabah i generalni sekretar UN Ban Ki Mun.
Cilj donatorske konferencije je prikupljanje finansijskih sredstava za dugoročnu ekonomsku pomoć onima koji su raseljeni zbog sukoba u Siriji i podrška zemljama koje su primile migrante. Prikupljeno je oko 11 milijardi dolara.
Srbiju je predstavljao premijer Aleksandar Vučić, koji je rekao da je Srbija spremna da bude deo evropskog rešenja za pitanje izbeglica, bilo da se radi o zatvaranju granica ili sistemu kvota, ali da Evropa treba da kaže koje je to sveobuhvatno, zajedničko rešenje.
Migranti su potrebni Evropi
Međutim, prema rečima Zlatka Dizdarevića, bivšeg diplomate i stručnjaka za Bliski istok, donatorska konferencija predstavlja cinični odgovor na sve što se dešava u Siriji, te da je u pitanju potraga za rešenjem na pogrešnom mestu.
„Bio sam diplomata u Siriji pre nego što je rat počeo, tamo niko nije ni sanjao da ide u izbeglištvo. Ta zemlja je zadovoljavala sve želje. Dok god se ne zaustavi rat, svaka donatorska konferencija je traženje rešenja na pogrešnom mestu jer se sve te pare, ma koliko ih bilo, brzo potroše“, kaže on za Sputnjik.
Dizdarević takođe smatra da ideja o depopulizaciji Sirije, koja je pre svega nekoliko godina zvučala kao teorija zavere, postaje aktuelnija, s obzirom da je sve izglednije da se radi na preseljenju srednje klase kako bi se onemogućio napredak zemalja Bliskog istoka, što je neophodan uslov za normalan život.
Takođe, postavlja se pitanje i koliko su migranti zapravo „ne-dobrodošli“ u Evropu, budući da su oni potrebni Nemačkoj, ali i drugim evropskim zemljama za njihov privredni razvoj.
„Ne mislim da Evropa traži rešenje za migrante, već da traži rešenje za sebe u odnosu na problem koji se desio sa migrantima. Evropa poslednjih nekoliko meseci na prvom mestu gleda kako da zaštiti sebe i sopstvene interese“, istakao je on.
Glavno pitanje je kako rešiti razlog zbog kojeg se ljudi odlučuju na izbeglištvo, budući da oni nisu isključivo iz Sirije, već da dolaze i sa severa Afrike, Avganistana, Pakistana i mnogih drugih zemalja.
Pregovore koče Turska, Katar i Saudijska Arabija
Pregovore o Siriji u najvećoj meri sprečavaju spoljne snage kojima nije u interesu da se rat završi, a to su na prvom mestu Turska, Saudijska Arabija i Katar, kao i Francuska i Velika Britanija na drugom, odnosno zemlje koje i dalje imaju nerealizovane sopstvene ambicije na terenu, rekao je Dizdarević.
Tražiti razlog za prekid pregovora među samim pregovaračima je neozbiljno, jer su svi oni koji nisu na strani sirijskog predsednika Bašara el Asada pod velikim pritiskom igrača koji su ih i finansirali.
Glavnu paniku na pregovorima je, kazao je on, svakako izazvao uspeh sirijske vojske kod Alepa, budući da su vladine snage uspele da opkole taj grad, čime su se stekli uslovi za početak čišćenje i deblokadu jednog od najvećih gradova u Siriji.
„Međutim, nerealna je ambicija opozicije da se za pregovaračkim stolom pojave organizacije koje su terorističke i islamističke — Dejš el islam, Nusra front i Ahrar el Šam, a istovremeno onemogući učešće Kurda koji su apsolutno legitiman igrač u ovoj priči“, zaključio je Dizdarević.
