Ruski ministar energetike Aleksandar Novak najavio je ovih dana, na sastanku sa stručnjacima za energetiku, da očekuje postizanje dogovora o zamrzavanju proizvodnje nafte koji će imati „labav“ okvir, uz tek nekoliko obavezujućih stavki za zemlje izvoznice.
„Sporazum neće biti kruto formulisan, više će imati karakter džentlmenskog dogovora“, preneo je reči Novaka jedan od učesnika sastanka iza zatvorenih vrata. Potpisivanje obavezujućeg dokumenta se, kako je preneto, ne očekuje.
Slične informacije imali su ovih dana i analitičari ABN banke.
„To neće biti sporazum već izjava o nameri kojom će proizvođači poručiti da će, bude li sve u redu, zadržati proizvodnju na januarskom nivou“, naveo je ekonomista te banke Amro Hans van Klif.
Optimizam posle informacije neimenovanog diplomatskog izvora da su Rusija i Saudijska Arabija postigle dogovor o zamrzavanju proizvodnje i da konačna odluka neće zavisiti od Irana, prigušila je, međutim, izjava saudijskog ministra za naftu Ali el Naimija.
„Zaboravite tu temu“, rekao je on za list „Hajat“ na pitanje o smanjenju proizvodnje nafte.
Sve oči uprte u Iran
Teheran je pak još ranije poručio da ne namerava da učestvuje u dogovoru o zamrzavanju proizvodnje dok ne dostigne kapacitet od četiri miliona barela dnevno. Toliko je nafte pravio pre nego što su Iranu uvedene međunarodne sankcije zbog nuklearnog programa. Po ukidanju sankcija Teheran želi da nadoknadi propušteno. Trenutno proizvodi 3,1 milion barela nafte dnevno.
Otud ponovo skepsa u pogledu ishoda sastanka u Dohi.
Prestolonaslednik Saudijske Arabije izjavio je ranije da će njegova zemlja pristati na zamrzavanje proizvodnje samo ako se sa tim složi i Iran.
Zato su oči proizvođača nafte opet uperene u Teheran i njegovu spremnost da pristane na „labavi“ dogovor trinaestočlanog članog OPEK-a (ovog puta pojačanog Rusijom), koji kontroliše dve trećine svetske proizvodnje nafte.
Jer, prema oceni analitičara, izvesno je da bi zamrzavanje proizvodnje donelo i povećanje cene nafte koja je sada nešto iznad 44 dolara po barelu.
Istraživačka kuća „Vud Mekenzi“ (Wood Mackenzie) smatra da eventualni sutrašnji dogovor o zamrzavanju proizvodnje neće odmah imati veliki uticaj na cenu. Ali, poskupljenje nafte sa cenom od 60 dolara po barelu moglo bi da usledi do kraja 2017. godine.
Agencija „Blumberg“ je tu izjavu naftnog stručnjaka Stjuarta Vilijamsa prenela sa nedavne konferencije u Kuvajtu, kada je ocenio da će rezerve nafte do kraja ove godine biti neznatno smanjene, dok će u trećem kvartalu 2017. godine taj pad biti snažniji, što će se odraziti na cenu.
Šta ako dogovora ne bude
U dužem periodu, trenutni trend smanjenja ulaganja u naftni sektor može, kako je upozorio, da dovede do toga da na tržištu „crnog zlata“ do 2025. godine bude manjkalo više od 20 miliona barela nafte dnevno.
Analitičari Banke Amerike pak smatraju da bi sutrašnji dogovor OPEK-a uticao na povećanje cene nafte i da bi ona mogla da dostigne, pa i premaši 50 dolara.
„Stabilan nivo proizvodnje zemalja OPEK-a, računajući i Rusiju, (bez Irana) može da dovede do nedostatka nafte na tržištu u trećem kvartalu“, naveo je „Blumberg“ ocenu stručnjaka Banke Amerike.
Oni smatraju da će cena nafte porasti ako sporazuma o zamrzavanju bude, bez obzira na to da li bi on bio sa slabijim ili čvršćim mehanizmom kontrole njegovog sprovođenja.
U slučaju da dogovor o ograničavanju proizvodnje ipak ne bude postignut, cena nafte bi, po oceni analitičara banke, pala i maksimalno bi iznosila 40 dolara po barelu. Taj pad bi mogao da ode i na 30 dolara u slučaju da Saudijska Arabija poveća proizvodnju kao odgovor na povratak Irana na tržište nafte, smatraju u Banci Amerika.
