Prema referatu Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje problema mira, SAD i dalje imaju najveći vojni budžet u svetu. Visina rashoda SAD iznosi 596 milijardi dolara, ali je zapravo ovaj pokazatelj čak manji nego što je bio prošle godine.
Saudijska Arabija, prema podacima „Blumberga“, takođe je smanjila svoj vojni budžet, ako se zanemari rat u Jemenu.
Rusija, koja zauzima u ovom trenutku prvo mesto po proizvodnji nafte, smanjila je vojne rashode u 2015. godini do 66 milijardi dolara.
Nafta je najrasprostranjenija roba u svetu. Od nje zavise sve ekonomije na planeti, čak i one koje teže „zelenoj“ budućnosti kroz razvoj alternativne energetike. Zato ekonomisti smatraju da pad cena, koji je počeo u drugoj polovini 2014. godine, utiče na sve grane, uključujući vojnu.
Ako cene nafte padaju, to znači smanjenje prihoda od prodaje nafte za zemlje izvoznice. S tim u vezi, oni moraju u okviru svojih vojnih budžeta da troše manje, dok uvoznicima nafte ostaje slobodnog novca koji upravo ulažu u vojsku.
U isto vreme, ovakve krize jačaju geopolitičku napetost u različitim delovima planete. Posebno to je primetno na Bliskom istoku i u Aziji, gde Kina odavno pokazuje svoja prava na ostrva u Južnom kineskom moru. Osim toga, u centru pažnje ovog puta se našla i Evropa, gde se nastavljaju borbene akcije na istoku Ukrajine.
Susedi Kine, kao i sama Kina, povećali su prošle godine rashode za odbranu prilično.
Jedan broj eksperata je cinično primetio da tržištu nafte treba novi rat radi poboljšanja situacije.
Novi veliki rat zaista može da poveća cenu nafte. Uopšte nije obavezno da ona počne u realnosti, dovoljno će biti da vlade u Aziji, Evropi i na Bliskom istoku budu spremne za nju.
Nadaćemo se da će konflikt ostati hipotetički. Tržište može da napravi ravnotežu, ali je za to potrebno vreme. Proizvođači nafte će jednostavno morati da to prihvate i čekaju.