„Došao je trenutak da se pojača saradnja“, rekao je predsednik Belorusije svom turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu. Minsk želi da iskoristi zahlađenje odnosa Rusije i Turske. Da li će u tome uspeti?
Minsk želi da se poveća tursko investiranje u Belorusiju, kao i turistička saradnja, uključujući intenziviranje avio–saobraćaja između dve zemlje.
Ranije su turski investitori bili zainteresovani za realizaciju projekata u građevinarstvu, u hotelijerskom i turističkom biznisu Belorusije. Treći beloruski mobilni operater „Best“ je u vlasništvu turske kompanije. Lukašenko se nada da će uz pomoć turskih investitora oživeti laku industriju svoje zemlje.
Beloruski predsednik je, takođe, zahvalio Erdoganu na pozivu da učestvuje na samitu Organizacije za islamsku saradnju, naglasivši da je „za Belorusiju važno da prisustvuje tako masovnom forumu“.
Belorusija nije islamska država, ali joj ta platforma može pomoći da uspostavi nove kontakte za razvoj trgovinsko–ekonomske saradnje sa nizom zemalja, smatra Lukašenko.
To nije prvi pokušaj Minska da se zbliži sa Ankarom pošto su se pokvarili odnosi Turske i Rusije. U decembru prošle godine Akademija nauka Belorusije obavezala se da proširi naučno–tehničku saradnju sa Turskom. Naučne organizacije dveju zemalja već rade na projektima u oblasti bioorganske hemije, fizike, kao i na ekološkim istraživanjima.
Belorusija je pokušavala da poveća trgovinsku razmenu sa Turskom i pre krize odnosa Moskve i Ankare. Pre četiri godine turski biznismeni su postavili sebi zadatak da povećaju robnu razmenu dve zemlje sa pola milijarde 2012. na milijardu dolara za pet godina, odnosno do 2017. godine. Taj plan, međutim, nije uspeo.
Iako je 2015. godine robna razmena Belorusije i Turske porasla za petinu u poređenju sa 2014. godinom, ona i dalje iznosi oko pola milijarde dolara, ne više od toga. Turska nije ni među prvih deset najvećih trgovinskih partnera Belorusije.
Beloruska ekonomija je orijentisana, pre svega, na Rusiju i zemlje Carinske unije. U uslovima ekonomske krize Minsk pokušava da diversifikuje svoj izvoz. Ipak, to nije tako lako učiniti. Jedino čemu Minsk može da se nada jeste da pokuša da zaradi na pogoršanju odnosa Rusije i Turske zahvaljujući svom geografskom položaju.
Belorusija može da se potrudi da dobije dividende od ruskih ograničenja uvoza turske robe i rada turskih građevinara, kao i od toga što je Ankara izgubila ruske turiste.
Belorusija na tom planu već ima iskustvo. Upravo je Minsk glavni dobitnik u ratu Evropske unije i Rusije jer se pretvorio u „proizvodni ofšor“. Pošto je Rusija uvela embargo na proizvode iz EU izvoz iz Belorusije porastao je više desetina puta, pre svega zahvaljujući krijumčarenju.
Belorusija je, naravno, pronašla i legalne kanale. Reč je o preradi evropske robe na njenoj teritoriji, na primer, kada se povrće i voće pakuje na beloruskoj teritoriji i bez problema ide u Rusiju sa etiketom „proizvedeno u Belorusiji“.
Istu shemu Minsk može da iskoristi i za tursku robu zabranjenu za uvoz u Rusiju.
„Roba koja dolazi na teritoriju Rusije uglavnom je namenjena za transport u druge zemlje i tranzit je jedna od glavnih stavki u prihodu Republike. Zbog toga rast trgovinske razmene Turske i Belorusije, pre svega, direktno zavisi od potražnje za turskom robom u susednim zemljama“, navodi Kiril Jakovenko iz brokerske kompanije „Alor broker“.
Kada je o turizmu reč, čak i ako Turska ponudi Belorusima velike popuste, reč je o najviše stotinu hiljada beloruskih gostiju nasuprot nekoliko miliona turista iz Rusije koji su posećivali Tursku pre nego što je turska avijacija oborila ruski avion Su–24.
„Za Erdogana Belorusija nedvosmisleno nije tržište koje može da zameni ’izgubljeni raj‘ ruskog tržišta. Rusiju može da zameni samo Kina“, kaže Natalija Miljčakova, zamenica direktora analitičkog odeljenja moskovske brokerske kompanije „Alpari“.
Turska, prema njenim rečima, može da poveća isporuku svoje robe u Belorusiju dok je rusko tržište za nju zatvoreno, da poveća obim investicija u nekretnine i izgradnju, da poveća svoj udeo u inostranim investicijama u Belorusiju do jedan odsto.
„Na tome će se, međutim, stvar i završiti“, smatra Miljčakova.
Turskoj može da bude interesantna Belorusija ne samo kao prostor za isporuku zabranjenih proizvoda u Rusiju, nego i za realizaciju davnašnje ideje Erdogana da stvori most između Evrope i Azije.
„Ranije je kao takav most Erdogan video samu Tursku, ali, pošto je sirijski sukob potpuno narušio ravnotežu snaga u regionu, a Rusija je sa povratkom Krima postala najveća crnomorska država, planovima Erdogana za sada nije suđeno da budu ostvareni. Zbog toga i pokušava da izgradi svoj most u Evropi zaobilaznim putem, kroz saradnju sa evropskom državom Belorusijom“, smatra Miljčakova.
