„Većina dolazi iz Turske, među kojima ima i najamnika. Bez pomoći i podrške Ankare oni nikad ne bi mogli da krenu u ofanzivu“, citira „Figaro“ jednog jermenskog oficira. Po mišljenju Jerevana, ubistvo tri starca u Tališu dokazuje da je DAEŠ na strani Bakua u nagorno–karabaškom konfliktu.
Konflikt u Nagornom Karabahu je najeksplozivniji od svih „zamrznutih konflikata“ koji su nasleđeni iz vremena SSSR–a, piše Nikola Vinj.
Prema rečima evropskih diplomata koji rade u tom području, taj konflikt se čak i ne može nazvati zamrznutim:
„Ovde imamo posla sa vulkanom koji se periodično aktivira, međutim, ni vreme erupcije ni njegova snaga ne mogu se predvideti.“
Azerbajdžan saopštava da je spreman da osvoji region uz pomoć oružja, ako Minska grupa ne nađe političko rešenje. Jermenija, gde hrišćanska crkva ima veoma jako uporište, u obnovi ratnih dejstava vidi ruku Ankare. Iako Turska zvanično nije učesnik u konfliktu, 4. aprila predsednik Erdogan je izjavio:
„Molimo se da naša azerbejdžanska braća ostvare pobedu u tim sukobima i mi ćemo ih podržavati do kraja“, citira list.
Moskvi, koja je inicijator primirja, biće veoma teško da pomiri dva protivnika. Tokom sirijske kampanje turska vojska je oborila ruski avion i odnosi Moskve i Ankare su sada na krv i nož, piše novinar. To izaziva zabrinutost i strah da ne dođe do rata preko posrednika.
„Mnogi u Nagorno Karabahu bi želeli takav scenario. Upravo oni kritikuju Kremlj, koji ima dve vojne baze u Jermeniji, da nedovoljno aktivno podržava Jerevan u sukobu sa Bakuom“, naveo je novinar Nikola Vinj.
Rusija prodaje oružje i Jermeniji i Azerbejdžanu, ali igrajući ulogu bankara i vojnog pokrovitelja, ona nije spremna da destabiliše jednog od svojih saveznika radi drugog, navodi se u članku.
