Stejt department kao probleme na planu ljudskih prava u Srbiji između ostalog vidi diskriminaciju i nasilje prema nekim manjinskim grupama, posebno Romima, pritisak na novinare, korupciju i neefikasan sudski sistem.
U Srbiji radi niz nezavisnih domaćih i stranih organizacija za ljudska prava, koje, bez ograničenja od strane vlade, istražuju i objavljuju svoje nalaze, navodi Stejt department u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2015. godinu.
Kad je reč o oblastima u kojima još ima problema, u Izveštaju se ukazuje da su se „najozbiljniji odnosili na diskriminaciju i socijalno nasilje prema pripadnicima manjinskih grupa, posebno Romima“.
Značajan problem bio je, kako se navodi i „uznemiravanje novinara i pritisak na njih da pribegavaju samocenzuri“.
Korupcija postoji u zdravstvu, obrazovanju i mnogim granama vlasti, uključujući policiju, iznosi se u izveštaju.
Korupcija i nekažnjivost u policiji su problem, navodi Stejt department, ali napominje da su eksperti civilnog društva ocenili da je kvalitiet unutrašnjih policijskih istraga poboljšan, pre svega zbog primene novog zakonika o krivičnom postupku.
U izveštaju se konstatuju „stalni napori tužilaca i policije da iskorene korupciju, zloupotrebe i prevare“.
Tokom godine, navodi se, pravosuđe i policija su inicirali niz velikih antikorupcijskih slučajeva, iznosi se u izveštaju, uz primer da su vlasti u junu uhapsile 29 graničara i devet carinika za mito i krijumčarenje.
Izveštaj ukazuje takođe da Ustav Srbije garantuje krivičnu odgovornost funkcionera za korupciju, ali je, kako se navodi, raširen utisak u javnosti da vlada nije sistematski primenjivala zakon i da su funkcioneri ponekad nekažnjeno pribegavali korupciji.
Istovremeno, Stejt department ukazuje da je vlada preduzela korake da procesuira funkcionere, i u policijskim snagama i u drugim delovima vlade posle javnog razotkrivanja takvih zloupotreba, uz napomenu da mnogi posmatrači smatraju da brojni slucajevi korupcije, društvenog i porodičnog naslja nisu bili prijavljeni i kažnjeni.
Stručnjaci EU su uz to ukazali na preteranu upotrebu neodređene optužbe „zloupotreba službene dužnosti“ za privatni sektor, dodaje se u tekstu.
Kad je reč o pravosuđu, „neefikasan sudski sistem, čiji su rezultat dugotrajna i odgođenja suđenja, kao i dugi periodi istražnog pritvora, takođe negativno utiču na pristup građana pravdi“, navodi Stejt department.
Drugi problemi, kako se iznosi, odnose se na loše postupanje prema pritvorenicima, maltretiranje boraca za ljudska prava, grupa i pojedinaca koji kritikju vladu kao i nedostatak trajnih rešenja za veliki broj raseljenih tokom ratova 1990-ih.
Kao problemi su izdvojeni i porodično nasilje protiv žena, dece i osoba sa invaliditetom, trgovina ljudima, uznemiravanje LGBT populacije i diskriminacija manjina.
U delu izveštaja posvećenom „Poštovanju integriteta ljudi“, Stejt department navodi da su tortura, surovo i nehumano ponašanje u Srbiji zabranjeni, ali policija je, prema nekim tvrdnjama, povremeno tukla pritvorenike i uznemiralvala osobe obično tokom hapšenja ili istražnog pritvora kako bi izvukla priznanje, iako takav dokaz nije validan na sudu.
Mnogi zatvori i pritvorske jedinice ne zadovoljavaju međunarodne i EU standarde i ozbiljno su pretrpani, uz loše higijenske uslove, fizičku zloupotrebu u zatvorima sa maksimalnom bezbednošću, navodi Stejt department, pozivajući se i na izveštaje ombudsmana u Srbiji.
Zakon zabranjuje arbitrarna hapšenja i pritvor i vlada se uglavnom pridržavala tih zabrana.
Kada je reč o suđenima, Stejt departmnet navodi da je nezavisno sudstvo garantovano ustavom, ali da su sudovi i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.
U Srbiji, kako se iznosi, nema potvrđenih izveštaja o političkim zatvorenicima i pritvorenicima, ali ima izveštaja da je vlada hapsila ljude pod optužbom za korupciju iz političkih razloga.
U domenu privatnosti, u izveštaju se navodi da Ustav zabranjuje arbitrarno narušavanje privatnosti, privatnosti, porodice, prepiske, ali da je bilo izveštaja o nepoštovanju zabrane mešanja u prepisku ili komunikaciju i da policija povremeno prilikom istrage nije poštovala zakon prema kome za nadzor komunikacije mora da se ima sudski nalog.
Istaknuti borci za ljudska prava, „veruju da su vlasti pratile njihovu komuniakciju, a većina posmatrača veruje da vlasti selektivno prate komunikaciju, prisluškuju razgovore i čitaju mejlove i poštu“, ukazuje Stejt department.
Kada je reč o „Poštovanju građanskih sloboda“ i posebno „slobode govora i štampe“, Stejt department ukazuje da ustav grantuje slobodu govora i štampe, ali da „netransparentnost vlastnišva nad medijima, stalna uključenost vlade u vlasništvo nad medijima i pretnje i napadi protiv novinara potkopavaju tu slobodu“.
Premda su nezavisne medijske organizacije uglavnom bile aktivne i iznosile širok spektar stavova, ima izveštaja da je vlada vršila pritisak na medije, iznosi Stejt department, pozivajući se na izveštaje ombudsmana iz 2014. i „Hjuman rajts voča“ iz jula ove godine.
Većina štampanih i elektronskih medija su, kako se navodi, nezavisni i u privatnom vlasništvu, ali država i dalje ima znatne medijske resurse. Privatizacija državnih medija se nastavlja, ali nije izvršena do roka 1. jula, niti do produženog roka 31. oktobra.
Neke medijske organizacije nisu otkrile javno u čijem su vlasnišvu, zbog čega posmatrači dovode u pitanje njihovu nezavisnost, stoji u izveštaju.
Iako zakon zabranjuje pretnje ili pritisak na medije i novinare, tokom godine neki novinari i medijske organizacije su bili žrtve vandalizma, zastrašivanja i fizičkih napada, navodi Stejt department, dodajući da je NUNS je od 22. decembra zabeležio 34 slučaja verbalnih pretnji, fizičkih napada i napada na imovinu medijskih poslenika, a da su vlasti obezbedile 24-časovnu policijsku zaštitu novinarima koji su bili izloženi pretnjama.
„Bilo je izveštaja da je vlada aktivno nastojala da usmerava izveštavanje medija o nizu pitanja“, iznosi Stejt department.
Uz to, mediji ponekad pribegavaju autocenzuri zbog ekonomskog pritiska, navodi Stejt department, zato što, kako se veruje, sredstva za oglašavanje koja kontroliše država, poput onih u javnim preduzećima i opštinama, imaju značajan udeo u prihodima od reklama.
Nema izveštaja da je vlada ograničavala ili onemogućavala pristup internetu ili cenzurisala sadržaj na internetu.
