Izbor za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija nije kocka, ali jeste ozbiljna trgovina uticajem. Zato je važno koje kvote daju kladionice, pošto su one direktan rezultat procene stepena uticaja kandidata, ali i bočnih uticaja, koji su nekad i važniji.
Posle zvanične kandidature od strane Srbije, nekadašnji šef diplomatije i bivši predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić skočio je na listi najveće svetske kladionice „Vilijam Hil“ sa trećeg na drugo mesto, pa se sad nalazi iza Helen Klark sa Novog Zelanda, a ispred Irine Bokove iz Bugarske.
Sličan odnos snaga je i na društvenoj mreži Tviter, ako ovo troje diplomata rangiramo prema broju onih koji ih prate. Tako Helen Klark ima 120 hiljada pratilaca, Vuk Jeremić 106 hiljada pratilaca, a Irina Bokova nešto preko 14 hiljada pratilaca.
Međutim, važnije od Tvitera, ali i od ranga na kladionicama, biće kako ih rangiraju stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a potom i ostale zemlje u Generalnoj skupštini UN.
Od svega važnije biće gde će se „naći“ Rusija i Amerika, odnosno koji kandidat najviše odgovara sredini puta između ove dve svetske supersile.
Ozbiljne levičarke, još ozbiljnije karijere
Irina Bokova je direktorka Uneska od 2009. i prva je žena na toj funkciji iz zemalja istočne Evrope. Pre ove funkcije bila je stalni delegat Bugarske pri Unesku, a pre toga poslanica bugarske skupštine u dva mandata, ministarka i zamenica ministra inostranih poslova i ambasadorka Bugarske u Francuskoj i Monaku. Bivša je studentkinja Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa. Nekadašnja je članica Komunističke partije Bugarske. Važi za veliku protivnicu rasizma i antisemitizma.
Helen Klark je direktorka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, što je treći najviši položaj u UN. Bila je tri uzastopna mandata premijerka Novog Zelanda. Njena država je slala vojne trupe u Avganistan, ali ne i u Irak, iako su neke medicinske i inženjerske jedinice bile poslate. Takođe važi za protivnika antisemitizma, promoter je ljudskih prava, agituje za razoružanje i podsticanje slobodne trgovine, a prva je takav sporazum svojevremeno potpisala sa Kinom. Magazin „Forbs“ ju je 2006. rangirao kao 20. najmoćniju ženu na svetu.
Iako je trenutno na prvom mestu, Helen Klark ispunjava samo jedan od dva preliminarna (neobavezujuća) uslova prilikom izbora za genseka Ujedinjenih nacija. Žena je, ali nije iz istočne Evrope. Donekle se zamerila Americi zbog onomadašnjeg zaustavljanja sporazuma o slobodnoj trgovini i zbog pomenutog odbijanja da pošalje trupe u Irak.
S druge strane, Irina Bokova ispunjava oba uslova — i žena je i iz istočne je Evrope. Zapadu je, čini se, postala sporna jer u prvi mah nije bila previše sporna Istoku. Međutim, činjenica da je Bugarska u NATO-u, mogla bi da pojača njenu spornost i u Rusiji.
Glasanje uz rodni hendikep
Za obe ove dame, i Klarkovu i Bokovu, hendikep može da bude upravo to što su dame. Ako i kod Amerike i kod Rusije budu imale više pluseva nego minusa, čini se da Kinezi nemaju praksu da glasaju za žene.
Taj rodni hendikep može da bude presudan čak i ako prođu SB UN i dođu do Generalne skupštine jer većina muslimanskih zemalja glasa protiv žena. Naravno, bilo je izuzetaka poput, na primer, Pakistana.
Međutim, generalni narativ je da muslimani neće ženu iznad glave. A muslimanskih zemalja je oko 60 u GS UN.
Sve ovo povećava šanse Vuku Jeremiću. Veoma dobro sarađuje sa Kinom, nikad nije kvario dobre odnose sa Rusijom, usko sarađuje sa nekadašnjim „Nesvrstanim“ blokom zemalja, pa ako bude uspeo da zakrpi sporenja sa Amerikom, skočiće mu broj pratilaca na Tviteru, kvote na kladionici i stvarno može stati na čelo sveta.
