Mada je po slovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, Srbija u obavezi da od 1. septembra 2017. godine zakonski omogući da stranci mogu postati vlasnici poljoprivrednog zemljišta, OECD je opomenu uputio „na vreme“, godinu i po dana pre isteka roka.
Tolika žurba je izgleda bila nužna s obzirom na stav stručne javnosti koja se zdušno usprotivila otuđivanju srpske zemlje. Sadašnja vlast se, međutim, još nije izjašnjavala po pitanju takve brljotine koju joj je u amanet ostavila ona „demokratska“.
Parlament je, doduše, na samom kraju prošle godine usvojio izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali one nisu donele ono što je SSP tražio od Srbije. Domaći paori, u strahu da će budzašto prodati svoju zemlju da bi radili za malu nadnicu kod velikog stranog gazde, mogli su na neko vreme da odahnu.
Ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković, tada je objasnila da on ne znači prodaju državnog poljoprivrednog zemljišta strancima. Ali to je bilo tad, a OECD podseća, odnosno traži, sad.
Srbija je, iako tek kandidat za članstvo u EU, ispostavilo se, najgore ispregovarala odredbe o prodaji zemlje.
Nijedna od poslednje primljenih deset članica EU, uključujući i Hrvatsku, tako nešto nije dozvolila dok ne uđe u punopravno članstvo, a pojedine zemlje zadržale su moratorijum na takvu prodaju zemljišta i posle toga.
U slučaju Poljske, zabrana prodaje zemlje strancima bila je 12 godina od datuma njenog ulaska u EU.
Hrvatska se izborila za to da poljoprivredno zemljište neće morati da prodaje do 2020, sedam godina po ulasku u EU.
Mađarska je bila najradikalnija, odlučivši da trajno zabrani stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište. Zbog toga je morala čak i da menja ustav.
U Ministarstvu poljoprivrede, iako svesni ovog problema, zvanično još ne predlažu nikakvo rešenje. Bilo je ideja da se od članica Unije zatraži izmena roka, ali i da se donese zakon koji bi ograničio veličinu poseda koji mogu da kupe strani državljani.
I aktuelni premijer, a tada potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić je decembra 2013. godine rekao da će vlada dati sve od sebe da se rok pomeri.
„Pokušaćemo, jer mislimo da je rano za nas i da ne možemo da učestvujemo u tržišnoj utakmici kupovine zemljišta i bilo bi dobro da to pomerimo za neku godinu. Daćemo sve od sebe da taj rok pomerimo. To neće biti lako, jer će reći — niste pouzdan partner, ne poštujete ono što ste potpisali“, rekao je on poslanicima u Skupštini Srbije.
Vučić je, međutim, tada poručio da ljude ne bi trebalo plašiti tom činjenicom, „kao da će neko tu zemlju odneti…“ i kao da vlasnik neće dati sve od sebe da postigne najbolje moguće prinose.
Ugledati se na Mađare
Po tom pitanju, međutim, još ništa nije preduzeto, a OECD već opominje.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić te opomene smatra još jednim u nizu stalnih pritisaka na Srbiju kakve nisu trpele ostale zemlje — ni članice EU, ni kandidati za članstvo.
Srbija je jedina država koja je u pretpristupnom periodu morala da preuzme obavezu da prodaje poljoprivredno zemljište i to od 1. septembra 2017, iako će članica postati 2024, a možda ni tad, dodao je on.
Ševarlić smatra da Srbija pod hitno mora da promeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu i ustav i da prepiše odredbe iz ustava Mađarske, koja je posle sedam godina moratorijuma na prodaju od ulaska u EU i još četiri godine produženog moratorijuma, pre isteka tih 11 godina, promenila ustav i zabranila prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.
On je ocenio da odredba o prodaji zemljišta praktično znači osvajanje teritorija neoliberalnim konceptom i ukazao na izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje je skupština Srbije usvojila pred kraj prošle godine.
Prema njima, 30 odsto zemljišta u državnoj svojini mogu u zakup da uzmu samo veliki investitori, pa i strani, čime im se omogućava da rezervišu kasnije preuzimanje tog zemljišta odredbom o tome da prednost u kupovini imaju dugogodišnji zakupci.
Tako se, kaže Ševarlić, može desiti da inostrani vlasnik u slučaju zakupa Poljoprivrednog kombinata Beograd jednog dana bude vlasnik polovine teritorije opštine Palilula.
