Možete li da zamislite da umesto da doji ili pije mleko, beba na cuclu iz flašice pije „kola-kolu“? Naravno da vam sad trenutno to deluje nemoguće, ali poučeni dosadašnjim iskustvom industrije hrane, možda uskoro svetlost dana ugleda neko istraživanje koje savetuje da će bebe imati, na primer, manje grčeva ako piju „koka-kolu“.
Naime, kompanija „Koka-kola“ je nedavno izašla u javnost sa istraživanjem naučnika „Globalne mreže za energetski balans“ koja primenjuje inovativna rešenja za prevenciju bolesti povezanih sa lošom ishranom i manjkom fizičke aktivnosti i to istraživanje je pokazalo da za gojaznost nisu kriva gazirana pića, već manjak fizičke aktivnosti.
Šta kažete sad? Mada, ipak vi nemojte bebi davati „koka-kolu“, ma šta naučnici rekli. Pogotovu što je „Njujork tajms“ sredinom ovog meseca otkrio da je kompanija „Koka-kola“ sa milion i po dolara finansirala pomenuto istraživanje.
Budite skeptični, nema jednostavnih odgovora
Psiholog i dugogodišnji istraživač Prvoslav Plavšić preporučuje da ljudi budu skeptični jer onaj ko finansira neko istraživanje očigledno ima određeni interes, ali su, kaže naš sagovornik, i istraživanja osetljiva pošto ne važe za svakog čoveka, u svakoj starosnoj dobi i u svim prilikama.
„Mi obično ništa od toga ne znamo i ne uzimamo u obzir, nego želimo samo da imamo tačan odgovor ’da‘ ili ’ne‘. A to je najgore. Nije moguće na sva pitanja odgovoriti sa ’da‘ ili ’ne‘. Odgovori su najčešće tačni na sredini, odnosno u određenim okolnostima i u datoj situaciji kod određenih ljudi uticaji su ovakvi ili onakvi“, pojašnjava Plavšić za Sputnjik.
Istraživači, prema Plavšićevom mišljenju, nisu oni koji lažiraju nalaze jer su zainteresovani da očuvaju svoj integritet i stručnost, kako bi mogli da rade i sutra. Ako bi lagali ili izdavali lažne nalaze, to mogu uraditi jednom i više nemaju šta da traže. Međutim, kako nam dalje pojašnjava, u izveštajima — koji su često vrlo komplikovani i koji imaju grafičke, numeričke i razne druge iskaze i formule — često se krije istina jer neko ne ume da ih pročita ili sami istraživači zaključuju u sažetku vrlo malo od onoga što se pokazalo.
„Ta istina je, dakle, samo delimična. Istraživač kaže ’ako‘ — pa onda sledi neki nalaz, ’u situaciji da‘ — pa sledi neki nalaz i tako dalje“, precizira Prvoslav Plavšić.
Spinovanje ljudima od uticaja
Za Cvijetina Milivojevića, vlasnika PR agencije „Pragma“ ovakva vrsta promotivnih aktivnosti predstavlja klasičan spin. Spinovanje je — da podsetimo, pisao je o tome Sputnjik ranije — ona vrsta komunikacije koja podrazumeva da kao predložak u komunikaciji postoji neka istina, odnosno poluistina kojoj dajete drugo značenje, neki drugi efekat kako bi ostvarili cilj kampanje.
„Kad pominjemo ’Koka-kolu‘ i naručivanje verodostojnih iskaza naučnika, pomenimo da je upravo prva spin akcija 20. veka bila akcija Edvarda Bernejsa, koja je zapravo bila klasična reklama za jednu vrstu slanine u Americi“, podseća Milivojević za Sputnjik.
Bernejs, koga mnogi nazivaju ocem odnosa sa javnošću, a u poslednje vreme i ocem spina, je zavrteo svedočenje lekara u korist obilnog doručka. Priča je dalje razvijana kako je zapravo najzdraviji doručak „engleski doručak“ i da prosto bez slanine nema pravog doručka. A sve da bi se na kraju iz toga zaključilo da je upravo najbolja slanina ta i ta.
„Postoji jedan deo PR-a koji se zove ’odnosi sa ljudima i institucijama od uticaja‘ što nije isto što i klasično lobiranje. Odnosi sa ljudima od uticaja podrazumevaju da za svoju kampanju i akciju pridobijete ljude od struke koji su autoriteti u nekoj oblasti i koji kao takvi imaju snažan glas koji se prima u najširoj javnosti ili u pojedinim ciljnim grupama“, objašnjava Milivojević.
Ti autoriteti, dodaje Milivojević, i dalje slove kao nezavisni eksperti slično kao u političkim kampanjama kad politička partija angažuje neke ljude za koje tvrdi da su podržali njenu izbornu kampanju, jer misle da će time proširiti svoj krug pristalica odnosno glasača na izborima.
Profit u industriji hrane diktira trend
„Šta je to u stvari zdrava ishrana?“, „Zablude o zdravoj hrani: Čaj, borovnice i beli luk baš i nisu toliko dobri za nas!?“, pa onda „So potpuno izbaciti“, „Pazite šta jedete“… samo su neki od naslova kojima su potrošači i čitaoci ili gledaoci medijskih priloga o hrani bombardovani poslednjih godina. Svako malo se pojavi neko istraživanje koje posle mesec dana opovrgne neko drugo, otkrivaju istine i „istine“ o hrani, nastaju veoma čitani lični blogovi sa temom kako se hraniti…
Otkud ta pomama i ovakav trend? Da li je ovoliko interesovanje za zdravom hranom postojalo i ranije?
Prema mišljenju Prvoslava Plavšića, u pitanju je tržište prehrambenih proizvoda koje je danas centralno tržište. U ovoj industriji se, dodaje Plavšić, ulažu velika sredstva i stalno se pojavljuju novi proizvodi.
„Evo, uzmite samo primer šampona za kosu. Svakih nekoliko meseci se pojavljuje neki novi element ili neka nova biljka koja se tu unutra kapne i koja je, kažu, dobra za ovo ili ono. Nije netačno da je to dobro, ali ono suštinski ne menja stvar. A i potrošači su skloni inovacijama, njima brzo nešto dosadi i onda žele da čuju nešto novo. Odmah je to novo ime i naravno nova kampanja. Novo pakovanje sa novim elementima daje novu cenu“, precizira uzročno posledičnu šemu nemilosrdnog tržišta Plavšić.
Čuvena domaća svinja mangulica, kazuje dalje Plavšić, bila je gotovo istrebljena jer ljudi više nisu želeli masno, nego su prešli na meso.
„Onda se ispostavilo da se i ulja rafinišu, ali i da su životinjske masti korisne, naravno u ograničenim količinama, i sad se ponovo pojavljuju mangulice. Ali pošto su one sad retke, imaju visoku cenu. Ta specijalna mast koju smo mi pre 30 godina bacali, odnosno nismo želeli da je koristimo, sad je dobila na ceni“, pojašnjava Plavšić cikluse kretanja tržišta i savetuje potrošačima da budu razumni, umereni, saslušaju nekoliko različitih saveta i istraživanja i ukrste nekoliko argumenata.
Svi smo godinama indoktrinirani
Cvijetin Milivojević pak ovakav trend opisuje kao posledicu indoktrinacije, odnosno dugoročne propagande. On pojašnjava da kao što je postoji politička indoktrinacija — od ideje samoupravljanja, preko nacionalnih indoktrinacija 90-tih godina do sadašnje velike indoktrinacije kako „Evropa nema alternativu“ — tako postoji indoktrinacija za zdrav život, „a istovremeno jedeš genetski modifikovanu soju“.
„U svetu je trend zdrav život, ali trend zdravog života je takođe posledica velikih reklamnih kampanja velikih multinacionalnih kompanija. Znači, taj trend zdravog života je nešto što je rezultovalo nekim kampanjama koje su prethodile, ali i dan danas guraju tu istu priču“, tvrdi Milivojević.
Povećano interesovanje samih građana za zdravim načinom ishrane prema mišljenju Prvoslava Plavšića vezano je i za činjenicu da se ljudski vek produžava, a time se produžava i interes kod ljudi da ostanu što duže zdravi.
„Da se ne lažemo, tajna mršavosti je tajna koju nose monasi po manastirima, ljudi koji se uzdržavaju od prevelike hrane, koji redovno poste… Sve ovo ostalo je, uz podršku medija i svih drugih prenosilaca poruka, postala velika globalna prevara. Dakle, jedna velika laž u kojoj sad neko pristaje da igra dobrovoljno, neko je izmanipulisan pa i ne zna da je u velikoj igri, a mi svi pričamo o tom zdravom životu kao o Bog zna čemu“, zaključuje Cvijetin Milivojević.