Na Međunarodnom sajmu privrede „Mostar 2016“ u Bosni i Hercegovini, učestvovaće više od 700 izlagača iz 24 zemlje sveta, među kojima je i deset privrednih subjekata iz Srbije. Svečanom otvaranju će prisustvovati i predstavnici vlasti svih nivoa iz BiH, ali i regionalni lideri. Očekuje se i obraćanje premijera Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, predsedavajućeg Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, i zamenika premijera Vlade Republike Turske, koja je i pokrovitelj sajma. Ovaj sajam je inače devetnaesti po redu, a na njemu se, pored pomenutih, očekuju i privrednici i zvanične delegacije iz Kine, Italije, Mađarske i Nemačke…
Privredni skup u Mostaru, po opštoj oceni, biće prilika da se izglade političke napetosti između Bosne i Srbije, ali ekonomisti se nadaju se da će ipak ekonomija imati poslednju reč. Srbija i Bosna i Hercegovina inače imaju potpisan Sporazum o zajedničkom nastupu dve zemlje na trećim tržištima, pa se procenjuje da je ovo dobra prilika da se političke trzavice stave u drugi plan, a da se šansa da i ekonomiji.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi bilo idealno kad bi se ceo region ekonomski jače povezivao, jer bi se na taj način ostatak bivših članica SFRJ koje nisu u Evropskoj uniji bolje snašao kada uđe u članstvo.
„Međutim, od kad je Slovenija, pa potom i Hrvatska ušla u EU, dolazi do teškoća u međusobnoj ekonomskoj saradnji sa ostatkom regiona. Kada je inače reč o zajedničkom nastupu na trećim tržištima, to je odlična ideja ali ne tako lako sprovodiva. U svakoj zemlji privrednici rade prema sistemu svoje države, a tu se pojavljuju određena ograničenja u saradnji sa preduzećima iz drugih zemalja. Na tome treba raditi i trba to podsticati, ali tu nisu tako velike mogućnosti“, ubeđen je Kovačević, napominjući da Sporazum može da bude krov, ali da je na preduzećima i privrednicima država da ga sprovedu.
Profesor sa Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Fikret Čaušević veruje da upravo zbog činjenice da smo male zemlje i da pojedinačno nismo u mogućnosti da zadovoljimo spoljno tržište, treba da nastupamo udruženo. On napominje da ovaj region treba da iskoristi znanje i poslovne veze koje su ostale posle Jugoslavije, koje su bile vrlo intenzivne pre ratova, a koje nisu sasvim uništene posle ratova.
Kada pogledate koje su najveći izvoznici iz ovog regiona videćete da su to preduzeća ili delovi preduzeća, koja su i pre rata imala dobru saradnju.
„Činjenica je da ne možemo pojedinačno da postignemo ekonomiju obima, pa je savršeno jasno da postoji ekonomski interes za zajedničke nastupe i proizvodnju. Da bi to postigli što lakše i da bi se lakše povezali, treba da snizimo troškove“, objašnjava naš sagovornik iz Sarajeva.
Profesor Čaušević kaže da ako bismo pogledali izveštaje o trgovini, videli bismo da sve zemlje iz regiona na čelu sa Srbijom i Bosnom imaju najveće deficite u trgovini sa Kinom i Rusijom. On smatra da bi stvari bile drugačije ako bismo zajedno nastupali na ovim tržištima, jer bi se povećao obim proizvodnje.
„Nema nikakve dileme da postoje apsolutno vrlo jasni zajednički ekonomski interesi i da je to budućnost našeg regiona. Zajednička saradnja i nastup na trećem tržištu, posebno na onim tržištima gde mogu da se ostvare nove značajne proizvodnje, odnosno zadovoljavanje tražnje na tim tržištima, kao što je naš kvalitet u oblastima metaloprerađivačke industrije, mašinogradnje, automobilske industrije, drvnoprerađivačke industrije, agrobiznisa… To su naši kvaliteti proizvoda koji su već potvrđeni na svetskim tržištima zadnjih 15 godina. Dakle, mi po kvalitetu možemo bez ikakve dileme da izvozimo u Rusiju, Kinu, Indiju…“, uveren je on dodajući da to nije moguće uraditi preko noći, ali da bi uz trud uspeli da obnovimo deo i obim plasmana koji smo imali kao jedinstvena država-članica Pokreta nesvrstanih.
Ukupna razmena 2014. godine između Bosne i Srbije iznosila oko 1,3 milijarde evra, od čega je izvoz Srbije u Bosnu bio 890 miliona. Sporazum koji su dve države potpisale imao je za cilj i da doprinose ukupnoj regionalnoj stabilnosti i pošalje poruku da Zapadni Balkan nije samo mesto konflikta, već da može biti i mesto pogodno za investitore i ulaganja.
Među oblastima koje su najpogodnije za zajednički nastup na trećim tržištima Bosne i Srbije posebno je izdvojen turizam, gde bi Srbija i Bosna mogle imati zajedničku ponudu za posetioce iz dalekih zemalja kao što su Japan, Koreja, zemlje Persijskog zaliva i Rusija. Osim turizma, za zajednički nastup na trećim tržištima kao pogodne grane sporazumom su obuhvaćeni i građevinarstvo, poljoprivredna i prehrambena industrija, energetika, namenska i auto-industrija, kao i metalski kompleks.
