Svet u kome živimo, povezani preko ogromnih mreža pomoću kojih imamo skoro beskonačni pristup informacijama, kao što to nudi internet, predviđen je u priči pisanoj pre 70 godina. Opasnosti i prednosti takvog napretka prikazana su priči u doba dok internet mreža nije bila ni u planu, i kad se tek pojavila prva generacija kompjutera, velikih i primitivnih elektronskih računarskih uređaja, piše portal „Registar“.
U kratkoj priči Vilijama F. Dženkinsa, „A Logic Named Joe“ („Logika po imenu Džo“), objavljenoj je američkom časopisu naučne fantastike „Analog sajens fikšen end fakt“ 1946. godine, opisuje se budućnost u kojoj svaki dom ima uređaj „Logiku“ (neka vrsta računara kao što su današnji) povezan sa „tankom“ (server), koji čuva ogromne količine podataka i na raspolaganju je svima koji traže informacije i kojima one trebaju.
Radnja priče kulminira u trenutku kada „Logika“ po imenu Džo biva prezasićena znanjem i na kraju postaje opasna za čovečanstvo, i to ne u klasičnom smislu da želi da uništi svet, već zato što ima previše informacija. Tako „Logika“ Džo počinje da otkriva zabranjene informacije o tome kako počiniti zločin i izvući se, kako ubiti i kako opljačkati banku, kako počiniti razna lukavstva i zločine. Na kraju se takvo ponašanje proširi i na druge mašine „logike“, gurajući društvo u haos.
Ako uzmemo u obzir vreme koje je prošlo od nastanka, priča „Logika po imenu Džo“ danas predstavlja vizionarsko delo, a autor ne samo da je imao mašte i mudrosti da zamisli svet u kojem tehnologija i računari imaju značaj koji imaju danas, već je osetio i kako nas previše informacija može dovesti do toga da pokažemo svoje najgore kolektivno lice. Ukazuje da naše reakcije i ponašanje kada nam se ponudi toliko novih iskustava i polja za istraživanje — mogu biti pogubni.
