Laboratorija „Kasperski" otkrila je verovatno najveću sajber pljačku u istoriji.
Oko 100 banaka bilo je na meti pljačkaša u 30 zemalja širom sveta. Kako navode u „Kasperskom", do sada potvrđeni slučajevi hakerskih napada koštali su banke oko 300 miliona dolara, a stručnjaci te kompanije kažu da ih istraga može dovesti i do tri puta većeg iznosa, odnosno da konačna šteta može biti milijardu dolara.
„Bio je to najsofisticiraniji kriminalni napad ikada viđen. Koristili su metod koji su u prošlosti koristile vlade. Napad na svaku banku trajao je u proseku dva meseca, a dnevno je radilo po desetorica hakera. Polako su se infiltrirali u samo srce bankarskog sistema i na kraju uspeli da uđu u ceo sistem. Kontrolisali su račune, uspeli su da prebacuju novac s jednog računa na drugi, banke nisu ni shvatale da su napadnute", kaže za Sputnjik jedan od stručnjaka „Kasperski laboratorije", Anton Šingarov. Procenjuje se da su napadi trajali dve godine, a nivo sofisticiranosti je bio toliko visok da ih je za sve to vreme bilo teško uočiti.
Nezvanično saznajemo da je u Rusiji orobljeno nekoliko banaka, a na meti hakera bile su i banke u Japanu, Holandiji, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Pretpostavlja se da su hakeri slali zaraženu elektronsku poštu zaposlenima u bankama i tako pratili šta se odvija na monitorima računara za koje su utvrdili da su zaduženi za novčane transakcije.
„Nažalost, ne znamo ništa o njima. Znamo samo da se radi o družini od hiljadu, možda i nekoliko hiljada kriminalaca koji imaju svoju unutrašnju hijerarhiju. Neki su menadžeri, neki odrađuju dnevne operacije i na kraju tu su ljudi koji preuzimaju novac. Ne mogu da vam kažem imena banaka koje su pogođene ovim napadom i sa kojima radimo na ovome. U slučaj su uključeni Interpol i Europol. Oni su obavestili policiju u svojim zemljama članicama. Nadam se da ćemo uskoro moći da kažemo nešto više o kriminalcima i bankama koje su napadnute", kaže Šingarov.
Da su banke napadnute saznale su tek nakon što je jedan od bankomata počeo da izbacuje novac, pa su brže-bolje angažovale kompaniju za softversku zaštitu čiji su predstavnici nakon preliminarne istrage rekli da šteta od 300 miliona dolara nije konačna i da bi mogla biti čak triput veća.
