Prema njenim rečima, prvi zahtev je oročen do 1. jula, a traži se da „Srbija gas“ završi restrukturiranje.
„Cilj je da se zapravo izdvoje transporter i distributer gasa i da to ne bude, kako oni kažu, samo na papiru. Zameraju ’Srbija gasu‘ što nije taj proces završio do kraja, ali i pokazuju skepsu da će to preduzeće ispuniti nalog Energetske zajednice“, kaže Putnikovićeva.
Srbiji se zamera i to što „Elektromreža Srbije“ nije ušla u jednu vrstu asocijacije koju su napravile elektro-mreže ostalih zemalja na Balkanu — Crne Gore, BiH, Makedonije, Grčke, kao i to što nije do kraja završeno razdvajanje „Elektromreža Srbije“ i „Elektromreža Kosova“.
„Doduše, predstavnici Energetske zajednice su priznali da se kod ovog trećeg zahteva krivica ne može prebaciti na Srbiju, jer ni predstavnici Prištine ne ispunjavaju svoj deo dogovora i iznova iznalaze razloge zašto nisu uradili nešto što je prethodno dogovoreno na pregovorima u Briselu“, objašnjava urednica „Balkan magazina“.
Četvrti zahtev upućen Srbiji odnosi se na zaštitu životne sredine, gde se insistira na tome da se Pančevačka rafinerija što pre oslobodi proizvodnje mazuta sa sadašnjim sadržajem sumpora.
Energetska zajednica je, objašnjava Jelica Putniković, organizacija EU koja zemljama koje žele da budu članovi Unije propisuje šta sve treba da urade u energetskom sektoru kako bi bolje funkcionisale.
Ona ukazuje da je Srbija još 2005. godine potpisala da će poštovati sve principe Energetske zajednice, a u svoj Zakon o energetici naša zemlja ugradila je i „Treći energetski paket“ EU, koji propisuje kako kojim sektorom treba upravljati, pre svega kada je reč o električnoj energiji i gasu.
„Ove opomene Srbiji su jedna vrsta packi iz Brisela i opomena da moramo da ispunimo mnoge zahteve. Ipak, treba imati u vidu da je Srbija mnogo naprednija kada je u pitanju implementiranje ovih pravila EU od Bugarske, koja je već nekoliko godina članica EU“, navodi Putnikovićeva.
Kako kaže, sama Energetska zajednica nema neke velike mogućnosti finansijskog kažnjavanja „neposlušnih“ zemalja, ali može da uskrati neka finansijska sredstva za funkcionisanje srpske Agencije za energetiku ili za članove pregovaračkih timova koji rade na usklađivanju propisa. Takođe može i da tuži Srbiju.
„Ipak, treba imati u vidu da je Energetska zajednica ta koja daje preporuke za otvaranje pregovaračkih poglavlja koja se tiču energetike. Problem se može javiti kada se budu otvarala ta poglavlja, jer neke zemlje-članice mogu da ne prihvate njihovo otvaranje, s obzirom na to da Srbija nije ispunila neke od zahteva Energetske zajednice“, kaže Putnikovićeva.
