Deset zemalja Evropske unije, uključujući Rumuniju, uputile su pismo Evropskoj komisiji u kojem zahtevaju obustavu realizacije projekta izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.
Pismo su potpisali premijeri Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Poljske, Slovačke, Rumunije, kao i predsednik Litvanije, dok preostale dve zemlje nisu navedene.
Urednica „Balkan magazina“ i stručnjak za energetiku Jelica Putinković za Sputnjik kaže da se radi o tome da te zemlje imaju sopstvene ekonomske interese da Rusija ne prestane da šalje gas preko Ukrajine, jer u tom slučaju neće dobijati prihode od tranzita tog energenta do ostalih evropskih potrošača.
Istovremeno, objašnjava ona, baltičke zemlje imaju i političke interese jer je kod njih zastupljeno antirusko raspoloženje, te pokušavaju da prestanu da kupuju ruski gas i da se tim energentom snabdevaju iz drugih izvora.
Prema njenim rečima, Evropa će se veoma teško osloboditi ruskog gasa, budući da već postoji izgrađena infrastruktura, odnosno gasovod „Severni tok 1“, kao i tranzit preko Belorusije i Poljske, i dokle god traje isporuka preko Ukrajine, tranzit gasa preko gasovoda ostaće daleko jeftiniji nego tranzit brodovima, bez obzira da li potiče iz Katara, Alžira ili SAD.
„Reč je o tome da neke članice EU sada pokušavaju da komanduju velikoj Nemačkoj koja je pronašla interes da izgradi ’Severni tok 2‘, dok su uz Nemačku u tom projektu i Holandija i Velika Britanija kojima je ruski gas takođe veoma potreban. To je samo pokušaj ostalih članica EU da budu ravnopravne, iako je malo verovatno da će u tome i uspeti“, navela je ona.
Nova šansa za obnovu „Južnog toka“
Ponovno aktiviranje „Južnog toka“ je moguće, ali je pitanje kada bi izgradnja tog gasovoda počela, istakla je Putnikovićeva.
Rusija, kako je rekla, pre svega mora da reši do koje tačke na evropskoj obali Crnog mora će izgraditi podmorski gasovod, s obzirom da Turska trenutno nije zgodno područje za planiranje tako velikog projekta, dok Bugarska zbog celokupne geopolitičke situacije pokušava da se pomiri sa Rusijom i izgradi „hab“ na svojoj teritoriji.
„Pored toga, jedno od važnijih pitanja i dalje ostaje nerazjašnjeno, a to je ko će izgraditi te gasovode od Bugarske, odnosno Turske, preko Grčke, Makedonije i Srbije ili Bugarske i Rumunije, jer sve te zemlje nemaju novca da samostalno izgrade gasovod dok Rusija nema interesa da im u tome pomaže“, rekla je ona i dodala da veliki problem predstavljaju i sankcije Rusiji jer ni „Gasprom“ nije u finansijskoj situaciji da sam realizuje celokupnu izgradnju infrastrukture.
Upitana da li ima izgleda da se izgrade oba gasovoda, Putnikovićeva je navela da je potražnja za gasom u porastu, tako da će se, pored „Severnog toka 2“, koji je veoma izvestan, „Južni tok“ graditi samo ukoliko Rusija proceni da joj geopolitička situacija na Balkanu odgovara.
I ambasador Rusije pri EU Vladimir Čižov u sredu je poručio da šanse za nastavak projekta izgradnje gasovoda „Južni tok“ i dalje postoje, kao i da sve zavisi od toga u kojoj meri će same zemlje učestvovati u tom projektu i da li će Evropska komisija za taj projekat biti zainteresovana.
