Italijanska kompanija „Saipem“, navodno je glavni kandidat koji ima najveće izglede da dobije mogućnost da gradi gasovod „Severni tok 2“, javlja poslovni portal Blumberg, pozivajući se na dva izvora koji tvrde da su upoznati sa detaljima, ali žele da ostanu anonimni.
Prema rečima jednog od sagovornika portala, italijanski „Saipem“ se sprema da izgradi gasovod u vrednosti od deset milijardi dolara, dok drugi sagovornik, navodno ruski državni službenik, govori da italijanska firma već vodi pregovore sa „Gaspromom“.
Podsetimo, sporazum o izgradnji drugog dela gasovoda „Severni tok“ potpisali su još u septembru prošle godine ruski gigant „Gasprom“ i konzorcijum koji čine pet velikih evropskih resornih kompanija. Vrlo ozbiljna borba se sada vodi među zainteresovanim kompanijama koje žele da učestvuju u izgradnji podvodnog dela ruskog gasovoda. „Gasprom“, kako se navodi, trenutno radi na izradi tendera, a učesnici će, kako ruskim poslovni portali pišu, biti: italijanska firma „Saipem“, švajcarska „Olsiz“, holandska „Rojal IHC“ i francuska „Tehnip“
Kapacitet gasovoda trebalo bi da iznosi 55 milijardi kubnih metara godišnje, a gas bi se kretao kracima ukupne dužne 2,5 hiljade kilometara. Prema mišljenju ruskih eksperata, najviše šansi da pobede na tenderu zaista imaju Italijani jer su oni već bili partneri „Gasproma“ u izgradnji prvog „Severnog toka“. „Saipem“ je sarađivao sa ruskom kompanijom i u početnoj fazi projekta „Turski tok“.
Ipak, sada je prerano govoriti o tome ko će zaista biti partner ruskog „Gasproma“, smatra Direktor Instituta nacionalne energetike Sergej Pravosudov.
„Govoriti sada o tome ko može da pobedi na tenderu, bilo bi kao gatanje ili gledanje u šolju. Ovo je veliki međunarodni projekat. Sada sve svetske kompanije koje se bave proizvodnjom nafte i gasa smanjuju investicije, s obzirom na pad cena energenata. Sa jedne strane šanse imaju oni koji su već bili partneri na prethodnom projektu. Ali u izboru partnera značajnu ulogu će igrati i drugi faktori kao na primer sposobnost kompanije da privuče dodatno finansiranje ili da lobira kako bi se projekat uspešno razvijao, jer ne zaboravimo da ovaj projekat ima mnogo protivnika“, kaže Pravosudov za Sputnjik.
On dodaje da su nestabilni rokovi o kojima ovde govorimo.
„A to da ozbiljni protivnici postoje, to je opšte poznato. Protivnici su postojali i u vreme izgradnje ’Severnog toka 1‘, a tada je bila prilično drugačija situacija — nije bilo sankcija, niti ovako oštrog i otvorenog protivljenja. Sada je u tom smislu sve mnogo složenije. Ovaj projekat će biti ne samo tehnološki zahtevan, već se u obzir moraju uzeti i politički i ekonomski faktori“, naglašava Pravosudov.
Poljska je već na neki način počela da „trguje“ sa Briselom u vezi sa „Severnim tokom 2“. Da li možemo očekivati da bez obzira na već postojeće brojne prepreke, ovaj projekat bude realizovan bez nekih drastičnih problema?
„’Severni tok 1‘ je bio izuzet iz normativnog okvira trećeg energetskog paketa. Rekao bih da je naš stav da se ovde radi o istom projektu (’Severni tok 1‘) koji se sada širi time što se grade dva dodatna kraka. Sa druge strane, stav mnogih Evropljana se razlikuje od ovakvog pristupa: oni naime smatraju da se ovde radi o potpuno novom projektu. I zaista, ispada tako da se iznova moraju obezbediti sve neophodne dozvole, što će naravno produžiti rokove realizacije ovog projekta. Sada je rano govoriti o tome čiji će stav odnosno pristup pobediti.“
Kako se SAD odnose prema „Severnom toku 2“? Da li će Berlin ustuknuti pred stavom Amerikanaca? Može li se očekivati i da će se u razmatranje ovog pitanja uključiti i Turska, koju će, verovatno, instruirati Vašington?
„SAD se tradicionalno zalažu protiv projekata izgradnje novih gasovoda iz Rusije u Evropu. Oni smatraju da postoji ’ukrajinska cev‘, a kako je Evropa u odličnim odnosima sa Ukrajinom, gas bi trebalo dopremati ovim gasovodom. Imajući u vidu da su američke pozicije veoma jake u redovima Evropske komisije, koja je, kao što znamo, ometala realizaciju projekta ’Južni tok‘, mislim da će i ovog puta pokušavati da ’gurnu klipove u točkove‘. Što se tiče Turske, ovde se mora razumeti da će, uprkos svemu, doći do izgradnje ’Turskog toka‘. Pitanje je samo kada će on biti izgrađen, jer postoje materijalni problemi. Turci shvataju da postoji nestabilna Ukrajina koja ima staru gasovodnu infrastrukturu, koja kad-tad mora biti modernizovana. Zato, mišljenja sam da će Turski tok ipak biti izgrađen.“
Sagovornik Sputnjika Sergej Pravosudov dodaje da bi se „Severni tok 2“ ipak orijentisao na druga tržišta: zemlje srednje i severne Evrope i Italije.
Pravosudov naglašava da ako se radi o gasovodu ukupnog kapaciteta 55 milijardi, a Italija od Rusije inače kupuje negde oko 25 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ovde bi, dakle, jedan krak bio izgrađen samo za Italiju.
