Povlačenjem dela svojih trupa iz Sirije Rusija je pokazala da nema nameru da se bilo gde zaglibljuje, već da će kapacitetima koje poseduje odbraniti ono što je do sada postignuto, ocenio je u emisiji Sputnjik intervju Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Ruska vojska je, ističe on, ostvarila svoje primarne ciljeve u Siriji, a deo nje ostaje tu da te ciljeve i zaštiti.
„Američki predsednik Barak Obama nije samo proricao, nego i priželjkivao da se ruska vojska zaglibi u Siriji. Ali da bi se neko zaglavio u blatu, mora da se spusti na kopno. Međutim, Rusi su svoje akcije pretežno izvodili iz vazduha, nisu poslali kopnene trupe“, podsetio je Trapara.
Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije ocenio je da je, pored vojnih, ruska intervencija imala i geopolitički uspeh, jer sirijski predsednik Bašar el Asad ostaje tamo gde je i bio. Još jedan uspeh je i što je Rusija, posebno nakon terorističkih napada u Parizu, legitimisana u javnom mnjenju zapadnih država kao sila koja menja stvari na terenu i bori se protiv islamizma koji je udario u srce Evrope.
Na pitanje koliko je ruski vojni angažman preokrenuo tok rata u Siriji, Gajić je rekao da se prava prekretnica desila kada je oboren ruski „suhoj“, nakon čega se naglo pogoršavaju odnosi između Rusije i Turske, a Turska, koja je u dobroj meri bila jedan od glavnih pomagača DAEŠ-a, doživljava politički krah i ulazi u vrlo opasnu dinamiku koja još uvek traje.
„Možda u tome treba tražiti jedan od uzroka povlačenja dela ruskih trupa iz Sirije. Mislim da ova odluka ne dolazi ni ishitreno, ni slučajno“, ocenio je Gajić.
Kako je dodao, treba sagledati širu sliku jer je taktika SAD bila generalno izvlačenje sa Bliskog istoka, s obzirom na to da je Obama još 2011. objavio novu doktrinu prema kojoj je Pacifik u centru pažnje.
„Ali da bi napustili Bliski istok nije trebalo dozvoliti nijednoj sili da u potpunosti ovlada ovim terenom. Najbolji način da se to postigne jeste da se što više država uplete u što komplikovaniji sukob iz kog se neće lako iskobeljati. Mislim da je Rusija prozrela tu igru time što se nije zaglibila u sukob“, objasnio je Gajić.
Prema njegovom mišljenju, ovo povlačenje može se posmatrati upravo u tom kontekstu, jer je Rusija možda anticipirala da bi Turska, koja se ponaša kao „top koji kad opali ne znate kud će da odleti“, mogla sa njom da uđe u sukob mnogo ozbiljnijih razmera.
Predsednik Srpske grupe Trilateralne komisije Jovan Kovačić, međutim, smatra da je odluka Rusije o delimičnom povlačenju trupa iz Sirije svakako plod dogovora Moskve i Vašingtona i „dobar znak“.
„Ulazak Rusije u rešavanje sirijskog problema je očito imao ogroman efekat. Sad su se stekli novi uslovi, naročito ovim potezom Rusije, nove karte su na stolu i Turska je u vrlo nezavidnom položaju. Do te mere da ako Erdogan nastavi ovim putem može lako da se desi da ostane bez dela teritorije“, smatra Kovačić.
Amerika je, napominje on, jasno stavila do znanja šta misli o svemu tome kad su Turci oborili ruski avion i kada je Turska računala na mnogo jaču podršku Amerike i NATO a dobila iznenađujući odgovor: rešite to sami sa Moskvom.
„Turska se nalazi sve više izolovana i od strane svojih NATO saveznika, i od Vašingtona. I migrantska kriza, i trgovina Turske sa DAEŠ-om — imate užasan organizam koji nema veze sa verom, gomilu kriminalaca koji na najmonstruozniji način zloupotrebljavaju veru i vi trgujete sa njima — to je nešto što ne možete dugo da sakrijete. Sada je sve ovo nateralo i Evropu i Zapad da prionu na hitno rešavanje ovog problema“, ističe Kovačić.
Kad je reč o pregovorima o Siriji koji su trenutno u toku, Gajić smatra da će odluka Rusije biti dobar podsticaj za njih, ali da nije dobro što u pregovore nisu uključeni Kurdi.
Prema mišljenju Vladimira Trapare, Turska je ključnu grešku u postavljanju prema sirijskom sukobu napravila na početku sirijske krize 2011, kad se u potpunosti svrstala uz SAD i njihov ideološki pristup sirijskom problemu, a onda išla iz greške u grešku, zaključno sa saradnjom sa DAEŠ-om i obaranjem ruskog aviona.
„Mislim da je velika dobit SAD što su se Rusije i Turska posvađale zahvaljujući incidentu u novembru. Sada Turska više nema stratešku alternativu Americi u vidu Rusije. Drugo je pitanje zašto je Rusija bila spremna da zategne odnose s Turskom, a ono se tiče ruske percepcije da je Turska najveći kvariša u sirijskom građanskom ratu. Turska je za Rusiju najopasniji protivnik na terenu kog je trebalo pošto-poto izbaciti iz Sirije, što je Moskva uspešno uradila nakon obaranja aviona. Rusi su nešto izgubili da bi nešto dobili, Amerikanci su dobili nešto u vidu kvarenja odnosa Turske i Rusije, a Turska je izgubila sve“, rekao je Trapara.
Kad je reč o mogućoj federalizaciji Sirije kao rešenju, on podseća da su Rusi rekli da su besmislena medijska naklapanja da su se oni o tome već dogovorili s Amerikancima.
„Mislim da se nisu dogovorili, ali da i jedni i drugi priželjkuju neku vrstu unutrašnje podele Sirije. Razlika je samo u tome ko će na kraju imati taj kontrolni paket akcija u Siriji i ko će imati svog čoveka u Damasku. I oko toga mislim da se na duži rok Amerika i Rusija neće dogovoriti“, smatra sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li je u Siriji moguć bosanski model, za koji je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao da bi se završio fijaskom kao i u BiH, Trapara kaže da je u Bosni sukob rešen Dejtonom, ali je problem što od Dejtona do danas Amerikanci i njihovi saveznici čine sve da ga podriju i da ukinu RS.
„Mislim da je Dodik upravo to imao u vidu: da se bojao da će Siriji biti prodata mačka u džaku u vidu Dejtona, ali da će onda naknadno to rešenje biti sistematski podrivano. Međutim, ja bih bio optimističniji od Dodika: u BiH su Amerikanci gospodari na terenu, a u Siriji su to Rusi. Rusi neće dozvoliti da Amerikanci podrivaju to moguće rešenje kao što to čine u Bosni. Upravo te nesuglasice Amerikanaca i Rusa onemogućuju da dođe do Dejtona za Siriju“, zaključio je Trapara.
Sličan stav izneo je i Stevan Gajić, istakavši da će tok pregovora odrediti stanje na terenu.
„Slažem se da bosanski scenario nije moguć. Ono što jeste moguće to je da se produbi kurdska autonomija zato što se sirijsko rukovodstvo s time slaže, ali to opet uvlači Tursku, kojoj je to najcrnji mogući scenario i koja je spremna da se protiv toga bori i širim ratom. Najveća zagonetka je zapravo šta će biti sledeći potez Turske, koja se nalazi u uglu jer je izolovana i od Rusa i od Amerikanaca“, upozorio je Gajić.
