Moguć dogovor Turske i Evropske unije o migranatima skrenuo je izgleda sa pravnog puta i zalutao u političke vode. Selekcija migranata prema geografskom poreklu, ali i razlogu odlaska iz matične zemlje, sagovornicima Sputnjika deluje kao nešto što je na granici kršenja ljudskih prava zapisanih, kako navode, „zlatnim slovima u svim postojećim svetskim konvencijama“.
Okvirni dogovor koji su Turska i EU sklopile o migranatima naslanja se na ideju da ilegalne migrante, pre svega iz Sirije ali i iz drugih država, koji su u EU ušli na nelegalan način, preko njihove teritorije — prime nazad. One koji su u Tursku stigli na legalan način, proslediće u zemlje Evropske unije. Ideja je da se proporcijalno, za jednog ilegalnog koji se vrati iz EU u Tursku, jedan legalan pošalje u neku od država EU. Turska je uz ovo prihvatila i da udomi izbeglice i sa grčkih ostrva, saopšteno je sa Samita EU i Turske o migrantskoj krizi.
Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava, u razgovoru za Sputnjik kaže da mnogo zavisi od toga kako će ovaj dogovor biti realizovan, ali ne beži od konstatacije da sve vodi ka mogućem favorizovanju izbeglica, i to pre svega po nacionalnosti — prvo Sirija i Irak — dok se drugi zaobilaze.
Politika, a ne pravo
„Postoji i opasnost da će se neke zemlje u kojima i dalje postoje razlozi za traženje međunarodne zaštite, na neki način možda diskriminisati, ali teško je davati bilo kakve procene dok se to ne desi. Znam da je sistem kvota EU do sada uključivao migrante iz Sirije, Avganistana, Eritreje, Somalije, Sudana… dok su ekonomski migranti bili skrajnuti. Mnogo gora stvar je što ovaj sporazum planira odobravanje zatvaranja ’balkanske rute‘, što je sa aspekta međunarodnog prava nedozvoljeno, jer nikome ne možete da uskratite da na nekoj teritoriji pristupi postupku traženja azila“, objašnjava on.
On ističe da je ovaj postupak na neki način već počeo. Diskriminišu se Avganistanci, Somalijci… koji se, kako navodi, vraćaju po kolektivnoj proceduri, što je suprotno međunarodnom pravu. Kovačević dodaje i da ne sme biti ograničavanja broja ljudi koji bi da uđu u neku zemlju, jer prema svakome ko zatraži azil, mora da se postupa isto, po istoj proceduri i pravima, bilo da je on prvi koji je ušao, ili 101. Ne sme da bude vraćen u zemlju iz koje je došao.
„Turska pregovara za viznu liberalizaciju. Oni traže velike pare da bi ojačali svoje granice i sprečili migrante da ulaze u Evropu. Cela ideja ovog plana je da se smanji pritisak na EU, da Turska odradi taj, da kažemo, posao za ostatak EU i zemlje koje nisu članice EU, ali su na zapadnoj balkanskoj ruti, kako bi se migranti iz Sirije, Iraka… lakše iz Turske relocirali. Ali ono što je još više poražavajuće je što će se po ovom sporazumu i ljudi iz Grčke vraćati u Tursku. Apsolutno je neprihvatljivo da iz članice EU, kao što je Grčka, vraćate izbeglice u Tursku, koja ima geografsku rezervu da uopšte nema obavezu da razmatra azil ljudi koji dolaze van područja Evrope“, objašnjava Kovačević.
On podseća da Turska, po proceni UNCHR-a, nije sigurna zemlja i smatra da je ovo politički dogovor, a ne pravni jer je Turska zemlja čiji je sistem azila kolabirao zbog miliona ljudi, ali nije ni zemlja za pohvalu iz poštovanja ljudskih prava.
„Evropa ne može da se bori sa ovom krizom, počinju da donose političke odluke, sve političke odluke koje su do sada donete su odluke koje podrazumevaju kršenje međunarodnog izbegličkog prava“, izričit je Kovačević.
Selekcija postoji
Sve je postalo besmisleno, kaže Kovačević, jer ti ljudi pate, a mi (Srbija) smo dobili odrešene ruke da ih vraćamo Makedoncima, oni Grcima, a Grci — Turcima… Hrvati nama…To, takozvano lančano vraćanje, smatra Kovačević, i vraćanje ljudi u zemlje koje ne mogu biti sigurne za izbeglice, nije pokazatelj poštovanja ni osnovnih ljudskih prava.
Kao i Kovačević, Vladimir Petronijević iz NVO „484“ sumnja u način na koji Turska i EU žele da reše migrantsku krizu. On kaže da je jasno da Turska treba da bude „rampa“ za migrante ka EU, ali se pribojava i da način na koji sporazum može biti sproveden, može dovesti do veće selekcije migranata, za koju tvrdi da je prisutna već pola godine u ovoj grupaciji.
„To jeste jedan od problematičnih aspekata u zaštiti ljudskih prava kod ovih ljudi. Dakle, programi preseljenja postoje i oduvek su postojali. Jedan od načina rešavanja izbegličkih kriza jeste preseljavanje, ali je vrlo važno na koji način je i kako taj proces organizovan. Ko tom procesu može pristupiti, u kom postupku i da li ti ljudi imaju odgovarajuću pravnu pomoć, i kome će zapravo biti dozvoljeno da učestvuje u programima preseljavanja“, pita se on.
Sporazum Turske i EU, po Petronijeviću, teško da će nekome onemogućiti da traži azil po međunarodnom pravu, ali podseća da postoji i druga strana koja nije još razrađena ovim sporazumom, koja treba da dobije rešenje, a to su ilegalni kanali kojima dolaze izbeglice, a koje su u rukama krijumčara.
„Dakle, zakonitost kretanja tih ljudi i njihova sigurnost su bili jedni od osnovnih zahteva civilnog društva. A ono što je ključno je kako će taj proces zapravo izgledati u Turskoj, kakva će im prava biti dostupna tamo, ali i kako će izgledati sam proces takozvanog preseljenja. Da li će ti ljudi biti selektovani kao i do sada, bez ekonomskih migranata koji dolaze iz Iraka, samo Sirijci, i to ne da prođu svi, i tako dalje… To su sve pitanja na koje mi nemamo odgovor u ovom trenutku“, kaže Petronijević.
Definitivni dogovor EU i Turske očekuje se polovinom ovog meseca kad bi trebalo da se nastavi dijalog o migrantima.
