Zbog svoje arogancije i agresivnog političkog kursa, Redžep Tajip Erdogan je uspeo jako da naljuti saveznike iz NATO-a. Vašington je nezadovoljan što se u sirijskom konfliktu Turska vodi sopstvenim ciljevima i izvodi napade na Kurde, a ne na teroriste DAEŠ-a. Evropljani sumnjaju da u okviru sporazuma Ankare i EU Erdogan uzima previše novca, posebno imajući u vidu da su njegovi napori za ograničavanje pritoka migranata u Evropu veoma mali, navodi list.
Povećavaju se problemi i unutar zemlje. Ruske sankcije su izvele udar po bankarskom sektoru, turizmu i građevinskom biznisu. Ekonomija zemlje se nalazi u lošem stanju. Turci imaju poslednju nadu — poboljšanje odnosa sa Teheranom. Ipak, u vezi sa tim, Erdogan se drži sopstvene tačke gledišta i smatra potrebnim jačanje veza sa Saudijskom Arabijom — regionalnim suparnikom Irana, naglasio je autor članka.
Pritom, Erdogan je siguran da će zalog uspeha Turske biti koncentracija vlasti u njegovim rukama. Od jeseni prošle godine on pokušava da ubrza izmene Ustava Turske koji će povećati njegova ovlašćenja i eliminisati mehanizme koje mu sada smetaju da radi šta želi, piše Tajms.
Međutim, sa svoje strane, čaša strpljenja Turaka se preliva. Čak i političari unutar Erdoganove partije su shvatili potrebu da se ograniči njegov uticaj. O tome govori činjenica da jedan broj visokih funkcionera njegove Partije pravde i razvoja, uključujući bivšeg predsednika i bivšeg premijera zemlje, organizovali neplanski sastanak tokom kojeg se razgovaralo o stanju u Turskoj, piše autor članka.
„Erdogan nije uspeo da dobije ono što želi. Što se više vrši pritisak, broj njegovih neprijatelja nastavlja da raste — kako unutar zemlje, tako i u inostranstvu“, zaključio je list.